Радомир Мићуновић
Радомир Мићуновић (1940 –2020). Рођен у Лозовику. Детињство провео у Великом Орашју и Новој Пазови, гимназију завршио у Старој Пазови, а Филолошки факултет (група југословенске и опште књижевности) у Београду.
Био је новинар „Борбе” и главни и одговорни уредник листа „Ехо”. Објавио тридесетак наслова. Неке збирке су му се појавиле на чешком, словачком, македонском и словеначком. Сем поезије, писао критику и преводио. Победио је 1969. на Првом југословенском фестивалу поезије у Врбасу. Добитник је „Печата“ вароши сремскокарловачке. Међу вредним признањима налазе се награде са именима домаћих великана Ива Андрића и Радоја Домановића. Ималац је Златне значке Културно-просветне заједнице Србије и повеље „Симо Матавуљ“.
Збирке песама за одрасле: „Крилна окна“ (Матица српска, Нови Сад, 1970), „Дан и бездан“ (Матица српска, Нови Сад, 1974), „Одрон“ (Матица српска, Нови Сад, 1980), „Узидана магла“ (Побједа, Титоград, 1981), „Кожни повез“, Универзитетска ријеч, Никшић, 1989), „Јава и други снови“ (Ободско слово, Ријека Црнојевића, 1997), „Неке давне песме“ (ГЕА, Београд, 1997), „Лирика – изабране песме“ (Унирекс, Подгорица, 1997), „Магична поља“ (Просвета, Београд, 1997), „Козмограф“ (Просвета, Београд, 2002), „Излазак из перфекта“ (Бонарт, Нова Пазова, 2002), „Магична поља и коментари“ (Подгорица, 2004), „Из/повести“ (Просвета, Београд, 2006), „Наслов“ (Бонарт, Нова Пазова, 2007), „Пољубне и погубне песме“ (Свет књиге, Београд, 2018).
Објавио и петнаестак збирки за децу.
