Миливој Родић
Миливој Родић (1935–2008) дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, на студијској групи Српскохрватски језик и југословенске књижевности. Докторирао је на Филозофском факултету у Загребу 1983, са тезом из усмене књижевности.
Краће време радио је као учитељ и наставник (Добој, Босански Шамац), а најдужи стаж провео је на дужности стручног саветника за српскохрватски језик и књижевност у регионалном Међуопштинском просвјетно-педагошком заводу Тузла (1967–1994).
Приредио је више издања школске лектире, саставио зборнике и антологије усменог песништва: „Народне партизанске пјесме са Козаре“ (1978, 1985, 1989), „Пламене звијезде“ (1981), „Сунце иза горе“ (1983), „Кнежопољске народне пјесме“ (2001, 2002), „Ајдамак и ружа“ (1996, 2002) и др. Био је уредник, рецензент и лектор многих издања.
Важнија су му следећа дела: „Говор Кнешпоља. Дијалектолошка испитивања“ (1974), „Револуционарна народна поезија Босне и Херцеговине“ (дисертација, Загреб, 1983), „Огледи из усмене књижевности“ (1991), „Записи протином руком, Симо Стојановић – живот и дјело“ (2003), „Народна поезија револуционарних епоха као књижевни феномен“ (2005), „Књижевнокритички текстови“ (2006), „Кнежица у Кнешпољу – монографија“ (2006). Радови су му превођени на руски, македонски, бугарски, словеначки, грчки и есперанто.
За достигнућа у просвети и научном раду добио је, између осталих, следећа признања: Октобарску награду Скупштине општине Тузла (1988), награду Културно-просвјетне заједнице БиХ „Златно коло“ (1988) и Кикићеву награду (1989).
Усташки злочин у Старом Броду код Вишеграда 1942 – у свјетлу њемачких докумената
Pedeset koraka
Ена са насловне стране
Домовина у срцу и друге приче
Огледи, бесједe, есеји
Крваво љето у Љубињу 1941.
Лилитин скок – Прыжок Лилит
Горанова „Јама“ и усташки злочини
Школе у држави Немањића
Збег – роман о времену око Другог српског војевања у седам слика
Документи о страдању српских свештеника у Херцеговини 1914–1918