Марина С. Грујић
Марина С. Грујић (рођена Томашевић, 1960) живи и ствара у Зрењанину. Пише поезију, драмске текстове, књижевну критику, есеје, студије и бави се теоријом књижевности за децу. У свом родном граду завршила је основну школу „Вук Караџић” и Трећу гимназију „Др Иван Рибар”, а 1984. године, на Правном факултету у Новом Саду стиче диплому и звање правника. По завршетку средње школе, запошљава се у градској грађевинској фирми, а касније, по одласку из ње, ради као водитељ, новинар–репортер и уредник у локалним медијима, као стални хонорарни сарадник.
Има више од две хиљаде биобиблиографских јединица (Међуопштински и регионални лист „Зрењанин”, новосадски „Дневник”, часопис „Српска Реч” и друге новине). Од 1996. године запослена је у Градској народној библиотеци „Жарко Зрењанин” у Зрењанину.
Марина С. Грујић добитник је бројних награда, признања и плакета, махом за поезију. Сарадник је бројних књижевних часописа у Србији, Црној Гори и Републици Српској. Поезијом, краћим студијама и огледима заступљена је у неколико књижевних зборника, а драмским текстовима у неколико антологија. Аутор је следећих књига: „Анђеоска врата” (поезија,1994), „Венац Мале Рашке” (сонетни венац, 1995), „Сунчева љуљашка” (поезија за децу, 1996), „Дивље маслине” (поезија, 1998), „Бора Карамела“ (драмски игроказ за децу, 2000), „Књижевно дело Милана Туторова“ (књижевна студија, 2004), „Позив у помоћ“ (2007) и „Мириси панонских трава“ (2024). Сарађивала је на факултетској читанци „Звездано јато” (Завод за уџбенике и наставна средства Београд, 1999).
Редактор, уредник и приређивач је следећих књига:
„Бајке за лаку ноћ“ (бајке у стиху,1999, аутора Благоја Бобе Јованова, постхумно);
„Песмом кроз граматику“ (поезија, 2000, аутора Милка Лазића);
„Расуло“, роман и каталог слика, 2009, аутора Олгице М. Глигоров, сликарке, постхумно).
Од 2014. године, главни и одговорни уредник је у издавачкој кући „Модус“ Зрењанин. Према сценарију Марине С. Грујић, извођени су њени драмолети за децу: „Бора Карамела“ у зрењанинском Народном позоришту и на Змајевим дечјим играма у Новом Саду (1997); „Међу школом и међ’ сном”, у зрењанинском Културном центру и на Змајевим дечјим играма у Новом Саду (2000); „Светосавски час“ (у предшколским установама и основним школама у Зрењанину и Средњем Банату; „Живот (и)за осмех(а)“ (омладински метатеатар) у зрењанинском Народном позоришту (2002) и друга.
Марина С. Грујић појавила се на Ђурђевданском фестивалу дјечје пјесме у Бањалуци као текстописац (с композитором Милетом Мишом Грујићем), на ком су њене песме „Ђурђевдан” и „Кићеница“ освојиле прво место и награду стручног жирија за најбољи текст. (Прва награђена композиција је из збирке поезије за децу „Сунчева љуљашка”). Марина С. Грујић је члан Друштва књижевника Војводине и Академије „Иво Андрић”.
