Љиљана Лукић
Љиљана (Ристе) Лукић завршила је основно и средњошколско школовање у Бијељини, а Филолошки факултет, на коме је и магистрирала, у Београду. Радила је као професор у Гимназији и као руководилац у Народној библиотеци „Филип Вишњић“ у Бијељини. Сарађује у великом броју часописа и листова (преко три стотине и осамдесет библиографских јединица).
Као књижевник и књижевни критичар објавила је следећа дела: „Магнолија на длану“ – збирка прича (1997); „Из књижевног сазвежђа“ – есеји и критике (1998); „Плаво је боја неба“ – песме (1999); „Једнога дана пре седам дана“ – приче за децу (2000); „Балкон за маштање“ – приче и приповетке (2002); „Трагање за смислом“ – књижевне критике (2004); „Кључар чудне љепоте – Јован Дучић“ – књижевноисторијска студија (2008); „Приче о медведићима“ – приче за децу (2009); „Јован Дучић – Рани радови I (1886–1896)“ – приређивач Љиљана Лукић (2010).
Објавила романе: „Јелена Златоносовић“ (2011; друго издање 2013); „Доктор Николо“ (2015); „Звијезда падалица“ (2015); „У трагању за оцем“ (2016); „У небо загледан“ (2017); „Пут у недоглед“ (2018); „Бисер на дну мора“ (2019); „Кад сјећања заболе“ (2021). Сви романи представљају делове целине у којој доминира сага о господи Златоносовићима и медикусу Николу, али се могу читати и као засебне књиге.
Љиљана Лукић заступљена је као аутор у зборницима: „Хорхе Луис Борхес“ – радови са међународног књижевно-научног скупа у Београду, 1996. године, као и више монографија са просветном и културном тематиком (две монографије Гимназије „Филип Вишњић“). Посебно се ангажовала а била је и уредник монографије „Народна библиотека ‘Филип Вишњић’ у Бијељини (1932–1985)“, објављене 1987. године.
Сарађивала је у локалном листу за књижевност и културу „Бразде“, и једно време уређивала тај лист; била је сарадник часописа „Провинција“ Међурепубличке заједнице културе „Сава“. У „Семберским новинама“, листу грађана Бијељине, објавила је 50 колумни књижевне критике као и низ чланака са подручја просвете и културе. Активни је члан Градског одбора СПКД „Просвјета“ у Бијељини и члан Редакције (једно време и председник Савета) часописа за књижевност и културу „Српска вила“.
У години 2015. проглашена је за једну од три „Заслужне жене града Бијељине“. Члан је локалне Редакције Енциклопедије Републике Српске. Учествује у жирију за доделу Награде „Меша Селимовић“. Члан је Удружења књижевника Републике Српске и Удружења књижевника Србије. Добитник је низа награда и признања. Живи у Бијељини.
