Александар Милошевић
Александар Милошевић је рођен 1940. године у Охриду. Основну школу и гимназију завршио је у Чачку. Као лекар специјалиста радио у Београду и Италији. Сели се 1970. године у Финску, где се запошљава као доктор-анестезиолог на Медицинском факултету у Хелсинкију. Објавио је знатан број стручних и научноистраживачких радова из области медицине. Члан је Удружења књижевника Србије, Шведске, Финске. Један је од оснивача и први председник Српског књижевног удружења „Милош Црњански” у Стокхолму у Шведској. Члан је шведског Центра књижевника за Исток. Пише на српском, македонском, шведском и финском језику. Добио је велики број награда и признања за поезију. Заступљен је у бројним антологијама и књигама књижевне критике. Објавио је следеће књиге: „Ноћна бројаница“, Београд 2000; „Александрине песме“, Београд 2001; „Тих и ових дана“, Београд 2002; „Излазеће сунце, Дунав и Жута река“, Београд 2003; „Den vita drömmen under molnen“, 2003; „Најмалата јагула на светот“, Скопље 2005; „Еликсир живота“ / Editura academiei internationale orient-occident 2007; „Sydämestä vuotaa verta“, 2007; „Срце које крвари“ (превод на кинески језик); „Непознати гост“, 2008; „Лепршање ледених цветова“, 2009; „Порука мудрог зеца“, 2010; „Šta bi rekao Che?“, 2012; „Свих ових дана“, 2013, „Tёплый каменный лёд“, 2015, „Мирис бадема у Камбоџи“, 2016.
