Трунто – остварени сан

„Пред читаоцима је роман Трунто – остварени сан Радомира Баја Јојића. Ово је његов трећи роман. Први је љубавни роман Вилма, други је епистоларни – Љубавна писма прочитана после педесет година.

Као свако дело и овај роман има своју спољашњу и унутрашњу композицију. Спољашња је фрагментарна пошто је роман подељен на више поглавља. Што се тиче унутрашње композиције, она је хронолошка, догађаји теку оним редом како су се и догађали. Али главни јунак свој пут до циља савлађује степеник по степеник, уз приличан проток времена између сваког степеника, јер на том путу не иде баш све глатко, има непознаница, недоумица, неизвесности, камења спотицања и спуштених рампи, има ћорсокака, а он мора све сам без подршке ближњих. Што се савлађивања животних степеника тиче, а то би подразумевало и одређену врсту успона судбине која прати главног јунака, експлицитно се у овом роману наглашава један поетички став о томе.

Степенице му нијесу нимало потаман. Има газишта, али нијесу нешто најсигурнија. Кренеш степеницама, а не знаш куд воде. Њега је, изгледа, повела и водила нека, само његова водиља, које он можда није ни био свјестан.

Радња овог романа одвија се претежно шездесетих и седамдесетих година, како каже аутор, када је Југославија била, иако мала, пространа за све, у којој се слободно живело и путовало из републике у републику без икаквих проблема, у којој су људи били добронамерни, били безбедни и, метафорички речено, могли да не закључавају улазна врата кућа и авлија…

Иначе, главни јунак Јојићеве прозе, Борко, који је имао надимак Трунто, по коме роман носи име, још од детињства је тешко живео: без мајке (мајка је напустила његовог оца јер је у кућу довео другу жену). За време одсуствовања оца због посла, од маћехе је био малтретиран, мукотрпно радио, више гладан него сит, без помоћи и подршке било кога, морао је као дванаестогодишњак да побегне од куће и створи услове за неки бољи живот. Такорећи, био је лишен оне детиње слободе која код деце обележава лепе чари живљења.“ (Из Поговора Радојке Милошевић)