Мала моја од Брчанске малте

„Пе­сник Је­лен­ко Ива­но­вић сво­ју пр­ву књи­гу по­е­зи­је За­вјет об­ја­вио је 2014. го­ди­не. Ма­ли – ве­ли­ки ју­би­леј, де­сет го­ди­на на­кон то­га чи­та­о­ци­ма ће би­ти до­ступ­на нај­но­ви­ја збир­ка Ма­ла мо­ја од Бр­чан­ске мал­те. Књи­га са­др­жи пе­де­сет и четири песме. По­де­ље­на је у три ци­клу­са: Кад се ма­ма на­о­бла­чи (уну­ци­ма Лу­ки и Јо­ва­ну); Ма­ла мо­ја од Бр­чан­ске мал­те и По­све­те. Бр­чан­ска мал­та је ме­сна за­јед­ни­ца гра­да Ту­зле, ко­ја се на­ла­зи у де­лу гра­да под на­зи­вом Ско­јев­ска. Име је до­би­ла по обли­жњој рас­кр­сни­ци ко­ја је не­ка­да би­ла ка­пи­ја за улаз у град, а ко­ја је до­ла­зи­ла из сме­ра Брч­ког, од­но­сно се­ве­ро­и­сточ­не Бо­сне. Пе­сник је овим на­сло­вом сво­је књи­ге па­ра­фра­зи­рао углед­ног пи­сца Бран­ка Ћо­пи­ћа и ње­го­ву чу­ве­ну пе­сму Ма­ла мо­ја од Бо­сан­ске Кру­пе. Пе­сник им­пли­цит­но су­ге­ри­ше на­слов, ко­ји је ори­ги­на­лан, јер мал­та је не­ка­да би­ла ка­пи­ја за ула­зак у град. Пе­сник сам ка­же да у овој пе­сми пе­ва о сеоском младићу ко­ји по доласку у град за­гле­да град­ску де­вој­ку или ма­шта о њој. Кад по­пи­је он пе­ва њој. Не ко­ри је, не­го јој да­је са­вет да се при­чу­ва, јер је он ста­вио жи­вот пре­да се. Ова пе­сма је фи­ло­зо­фи­ја жи­во­та и нај­ум­ни­ја је од свих пе­са­ма у збир­ци, по ми­шље­њу са­мог пе­сни­ка. Сва­ка стро­фа пи­ше жи­вот­на ста­ња.“ (Из рецензије Мирјане Штефаницки Антонић)