Pedeset koraka

„Очито дуго и тешко, са прекидима, из затомњеног, а чистог срца писан, роман Педесет корака Браниславе Н. Марјановић, после читања првих страница, читаоца асоцира на исповест, на личне реминисценције, трагање за собом у прошлости, посебно детињству и девојаштву, али и у првим годинама жене и мајке, у ствари, у целом животу. Пажљивији читалац запажа, већ у тим првим странама, посебно каснијим, које су и суштина и кључни садржај овог књижевног дела, које је и роман, и порука, и искупљење – и, у откровењу, смирај – штиво новог и другачијег сагледавања човека у себи, околини, заједници, смислу постојања.

Могао би Педесет корака да буде насловљен као психолошко-филозофски роман, мемоарско-исповедни запис, литерарно-психотерапеутска публикација, баш као и трилер, својеврсна романескна животна поука, продор у ‘лет изнад кукавичјег гнезда’, идентитетски и ослобађајући видик… а једину праву одредницу, могу да дају читаоци, и то не само они, који се, бар у појединим његовим деловима, буду пронашли и препознали.“ (из рецензије Драгана С. Филиповића)