Најновија песничка књига Гордане Јеж Лазић наставља унеколико препознатљив стил и поетику из претходних издања, али са мноштвом нових мотива, необичних језичких спрегова и продора у ново и непознато. Наиме, највећи број ових песама у слободном стиху концепијски, садржајно и симболички заснива се на алузијама и асоцијацима, односно на рефлексијама и реминисценцијама из библијског, сумерског, античког, старословенског и фолклорног миљеа (девет кругова пакла, Енкиду, Гилгамеш, Вергилије).
Насловна кованица је, заправо, реч словенског порекла и означава познаваоца људске душе. Поетеса је, дакле, она која трага, жели да спозна и открије тајну и дубину људске душе, што у етичком и стваралачком смислу представља велики изазов и захтева одређену позорност. Језгровити и елиптични стихови, углавном, остварени у првом лицу једнине, приказују и илуструју њену личну лирску оптику, чија уметничка и изражајна артикулација понекад подсећа на лапидарност исказа Васка Попе и Момчила Настасијевића. (Из поговора Милутина Ђуричковића)