У небо загледан

„Пратећи судбине доктора Никола и, посредно, Јелене Златоносовић, Љиљана Лукић исписује још један роман, овог пута искључиво о дубровачком медикусу, док је сјетна љепотица са двора угарског краља Жигмунда, удата за босанског великаша у град Зво(р)ник, присутна само у његовим мислима и сновима.

Авантуриста немирног духа, човјек кога, како народ каже, „не држи мјесто“, послије силних узбудљивих путовања по Европи и дијеловима Азије, Николо се коначно смирује на Светој Гори. Иако раније католик, по сазнању да потиче од оца Грка, своју мирну луку тражи у православном манастиру, у Ватопеду.“ (Из рецензије Ранка Павловића)