Вилма

„Из­гле­да да је аутор бли­ско ве­зан за де­та­ље и це­ло­куп­ну сто­ри­ју ро­ма­на, па му са­мим тим да­је кроз ро­ман пре­по­зна­тљив књи­жев­ни и ду­хов­ни пе­чат. Ро­ман се ба­ви веч­ном и уни­вер­зал­ном те­мом љу­ба­ви, али и људ­ске суд­би­не ко­ја пра­ти глав­не ли­ко­ве  у вре­ме­ну и про­сто­ри­ма на ко­ји­ма се од­ви­ја рад­ња ро­ма­на. По­је­ди­ни до­га­ђа­ји кроз рад­њу ро­ма­на по­ста­ју ап­сурд­ни, вр­ло дра­ма­тич­ни и уз­бу­дљи­ви, по­ред све­га што но­се љу­бав­не од­ред­ни­це.

Пр­ви део ро­ма­на по­чи­ње по­врат­ком До­бро­са­ва из не­мач­ког за­ро­бље­ни­штва, где је са не­ко­ли­ко дру­га­ра про­вео рат­не го­ди­не. Сре­ћан ис­ход и ра­до­стан до­чек у се­лу на Рај­цу, где му је оста­ла нај­бли­жа род­би­на, же­на Љу­би­ца и тек ро­ђе­на кћер­ка Бра­на. Те­че раз­ви­је­на при­ча о све­му, пи­та­ња, за­пит­ки­ва­ња и од­го­во­ри у по­рат­ној ат­мос­фе­ри шу­ма­диј­ског се­ла. Са де­та­љи­ма из за­ро­бље­ни­штва, сре­ћом у рат­ној по­за­ди­ни, на има­њу до­бро­ћуд­ног га­зде Јо­зе­фа. Али и оним што та­ји, но­си са­мо у се­би, а то је мла­да­лач­ка љу­бав­на страст са ње­го­вом ћер­ком Вил­мом…“ (Из поговора др Мића Цвијетића)