„Вјера Рашковић Зец је у нашој књижевности присутна прозним радовима (приповијеткама и романима) у којима се претежно ради о комплексу завичајности и туђине, о проблемима акултурације и губљења језичког идентитета, о мјешавини култура, језика, обичаја.
Њен роман Тамо амо по беломе свету: ћуш-роман је њена до сада најсложенија и најобимнија књига ове тематике. Писана као роман-композиција или роман-мозаик, ова књига нема ни главног јунака ни јединствене радње, већ је склоп или скуп гласова и облика приповиједања, малих расправа, језичких глоса, цитата туђих ријечи, писама, дневника, извјештаја, етно-скица, у свим дијалектима и језицима балканско-средњоевропског простора. Дјело богате документарности, потекле из непосредног животног искуства, доживљаја људи овога поднебља у туђинству (‘ћуш’ је погрдан назив у Бечу и у њемачком језичком простору за Југословене), велике разноликости испољене у фрагментима судбина људи ’са дна’, говори о једном времену и свијету који је прохујао претходних деценија, а као да се непрестано обнавља и траје на нашим вјетрометним животним просторима.” (Из рецензије проф. др Душана Иванића)