Бекства и трагања

„Ми­ли­ца Му­ни­жа­ба Пеј­чи­но­вић пи­ше по­лет­но, уз­бу­дљи­во сходно рит­му ур­ба­ног ми­љеа где се од­ви­ја рад­ња ње­них крат­ких и тзв. ми­ни при­ча. Глав­не ју­на­ки­ње су обич­но мла­де (углав­ном ле­пе) же­не, на­рав­но и му­шкар­ци јер се ње­на про­за пр­вен­стве­но ба­ви му­шко-жен­ским од­но­си­ма, жи­вот­ним окол­но­сти­ма које дово­де до дра­ма­тич­них си­ту­а­ци­ја ко­је зах­те­ва­ју рез, про­ме­ну и из­ла­зак из сте­шњу­ју­ћих окол­но­сти у ко­ји­ма би­ће пу­ца под те­ре­том би­ло уну­тра­шњих кон­фли­ка­та или не­спо­ра­зу­ма са бли­жњи­ма те­же­ћи са­мо­о­ства­ре­њу.” (Из поговора Милице Јефтимијевић Лилић)