Клупко спаса

„И нова, трећа по реду песничка збирка Славка Зорића Клупко спаса исписана је у потреби да се огласи једно Ја које је годинама било загубљено и чинило нешто друго. Поезија се овде указује као лек и спас наспрам минулог животнога периода. Овде се, с једне стране, усталасала младићка сила опчињености женом, и с друге, витешка борба за људску правду и слободу те исте неувеле младалачке мрве ероса у телу и души.

У песмама Славка Зорића блесну и тангентни додири са митским круговима на поменуте теме. Махом сведеног стиха, у пнеуматици реских слика и призора, Зорић трага и за звуком искона…“ (Из поговора Ненада Грујичића)