Небеска Скадарлија

„У пе­снич­кој има­ги­на­ци­ји Угље­ше Рај­че­ви­ћа не­ма велтш­мер­ца и свет­ских бо­ем­ских те­ма и три­ле­ма не­го већ­ма не­ко­ли­ко ви­ње­та, тач­ни­је пор­тре­та су­ства­ра­ла­ца ска­дар­лиј­ског шти­мун­га. Они ко­ји су за­ба­вља­ли, шар­ми­ра­ли, ани­ми­ра­ли сто­ти­не љу­ди или са­мо дво­је или јед­ног ко­ји су у ка­фа­на­ма ска­дар­лиј­ским оста­ја­ли „до са­бај­ле”. […]

Из ова­ко ски­ци­ра­них љу­ди, у свој њи­хо­вој бо­ем­ској ли­ков­но­сти, сла­по­ви­то се ни­жу сти­хо­ви јед­ног брат­ства без ме­ре и пре­ко ме­ре. Та­ко да у овим по­е­тич­ким пор­тре­ти­ма на­мах на­и­ла­зи­мо као на Пи­ка­со­вој сли­ци и са­мог но­стал­гич­ног Угље­шу Рај­че­ви­ћа…“ (из поговора Милосава Буце Мирковића)