Извор: агенција Срна
5. октобар 2024.
У зворничком Дому омладине, 5. октобра 2024, представљена је књига Вук у ратној причи аутора Милана Јоловића Легенде, пуковника и команданта специјалне јединице „Вукови са Дрине“, једне од елитних јединица Војске Републике Српске.
Јоловић је истакао да је у књизи, између осталог, писао о социјално-психолошким аспектима понашања војника у рату – не о јунаштву и чојству, већ о понашању у рату, о томе како страх утиче на војника и како војник једним страхом потискује други. Истичући да се и он борио са својим страхом, а да то не примете војници, Јоловић је нагласио да је описао и феномен српског сељака који кроз историју брани и храни државу. „У књизи сам писао о наоружању и опреми, и о томе како утичу на морал војника, и правио сам одређену генезу кроз историју почевши од турско-руских и Балканских ратова, преко Првог и Другог свјетског рата, до Одбрамбено-отаџбинског рата, правећи одређена поређења”, навео је Јоловић. Рекао је да је у књизи навео и феномен српског команданта који није завршио војну школу, описујући које карактеристике мора да испуни појединац који може да буде успешан комадант без завршене војне академије.
Пензионисани пуковник Војске Србије Душко Шљиванчанин изјавио је да је књига, између осталог, намењена и за стручну и за читалачку јавност, односно за сваког војника, подофицира и официра. „Легенда је писао ову књигу тако да је може читати и онај против кога је ратовао, заиста без икакве увреде, јер говори о општим темама“, истакао је Шљиванчанин и нагласио да аутор нигде у књизи не говори и не истиче своју личност. Шљиванчанин је препоручио књигу и психолозима који раде на војним академијама и у војним трупама јер могу да уоче како поједине врсте стреса и непредвидиве ситуације у рату утичу на војнике и официре.
Драгослав Бокан, рецензент, казао је да Јоловић сваком реченицом открива тајну коју без њега и ове књиге никада не бисмо сазнали. „Ова књига је на неки начин јединствена у целој историји писања књига о рату у српској књижевности, српској историографији и српској војној теорији. Без ове књиге тешко можемо да разумемо те оклеветане деведесете године прошлог века, војску која је успела да стигне и престигне славне претке“, рекао је Бокан. Истичући да о рату најчешће пишу људи који нису ратовали или су имали мале маргиналне и споредне улоге, Бокан је рекао да је ову књигу написао ратник који је водио војску под покличом „За мном“ и чији је зов толико познат да је плашио непријатеља и уливао сигурност саборцима. „Инспирисан његовим делом, предговор сам насловио ‘Вучије срце српског команданта’”, навео је Бокан.
