Проф. др Митар Ковач  је истакао да су губици старешинског и командног кадра у Првом светском рату били веома велики у односу на величину војске и у односу на друге војске у том рату и да је по томе српска војска запамћена у светској историји ратовања.

„Рукопис по свом карактеру и резултатима истраживања доприноси егзактности српске војне историје, а добрим делом и српске ратне вештине баш у времену Великог рата, који је определио умногоме судбину српског народа у том периоду, а и након њега. Усмереност истраживања на старешински и командни кадар даје посебан квалитет истраживању јер је народ у време Великог рата судбински био упућен на своју војску, која је, херојством, страдањем и успесима, задивила свет. И њено дело јесте бесмртно“, истакао је проф. др Ковач.

СПОМЕНИЦА је „сведочанство о невиђеним херојствима, преданости војника свом народу, земљи, свом небу, својој цркви, своме селу, своме детету. То је писани споменик нашим старешинама који никад не смемо заборавити. Они су својим херојством постали бесмртни и ниједан Србин о Првом светском рату не може да говори без осећања велике туге и поноса“ , рекла је Биљана Живковић.

Стево Ћосовић, уредник књиге и издавач, истакао је да је непроцењива заслуга доктора Пршића што су „пред нама, макар и после више од једног столећа, бљеснула у пуном сјају имена српских ратника  и та књига је поуздан доказ да они нису нестали у протеклом времену, већ да живе у нашим сећањима“ . Од најчешћих српских презимена у Споменици је 419 Јовановића, 374 Петровића, 358 Николића, 317 Павловића, 287 Марковића, 265 Ђорђевића, 245 Јанковића, 201 Илића, 200 Поповића…

Аутор проф. др Милоје Пршић подвукао је да су у његовој књизи пописане старешине од каплара до војводе, јер су њихови животи једнако вредни када је у питању одбрана отаџбине. „Они су отаџбини дали све што су имали и заслужују да се барем кроз књигу памте за сва времена. То су људи који су оставили неизбрисиви траг, који су својом крвљу обележили земљу на којој живимо.“