Цена: 1200 дин.
Аутор: Вјера Рашковић Зец
ISBN: 978-86-7396-773-8
Димензије: 14,5x20,5 cm, 400 стр.
Повез: тврди повез
Година: 2020.
Цена: 1200
„Божидар Аџија родио се у Дрнишу 1890. године. У Првом свјетском рату био је аустроугарски војник, све до преврата 1918. године. Већ 1919. именован је повјереником за социјална питања у Земаљској влади у Загребу. Затим је радио у СУЗОР-у и у Радничкој комори. Од 1919. био је члан Главног одбора Социјалдемократске странке Хрватске и Славоније, сурадник, издавач и уредник разних социјалистичких часописа и публикација. Године 1935. прилази Комунистичкој партији, у чијим је редовима активан до смрти. Судјеловао је у организирању Народног фронта и оснивању Странке радног народа 1936. године. Хапшен је и затваран због илегалног рада. Због револуционарне активности провео је 1939–1940. годину у казнионици Лепоглава.
У ноћи 30. на 31. ожујка 1941. године, уочи напада фашистичке Њемачке на Југославију, поново је ухапшен са знањем и одобрењем Владка Мачека и Ивана Шубашића. Предат је усташама одмах након уласка Хитлерових трупа у Загреб. Усташе га затварају у концентрациони логор у Керестинцу и стријељају у Максимиру, заједно с Огњеном Прицом, Отокаром Кершованијем и другима 9. српња 1941. године.
Главна су му дјела: Капитализам и социјализам, Међународна организација рада, Десет година руске револуције, Од Платона до Маркса, Карл Маркс, Чланци и расправе.
[…]
Огранак Матице хрватске из Дрниша објавио је 2005. године „Дневник 1941–1950“ Николе Аџије онако како је он недоречено биљежен у опасном ратном времену. Мени је, међутим, Аџијина сирова повијесна грађа послужила за имагинаран разговор са мојим 'барба Нином'. У ту сам је сврху тематски дивизионирао и језично средио не удаљујући се од чињеница које је у свом рукопису Никола Аџија сачувао за наше дане и нове читатеље”. (Аутор)
* Прво издање књиге објављено је 2006. године, „у вријеме кад је ситуација у Хрватској била таква да је нисам могла објавити под својим именом. Извела сам псеудоним комбинацијом имена покојне браће Срђана и Јове, који су били доктори: Др Срђан Јовић. Тако су предговор и поглавље 'Е мој барба Нине' написани у мушком роду. Молим читаоце за разумијевање“ (Аутор)