Завичајни записи

Про­стор  из­ме­ђу Дур­ми­то­ра, Вој­ни­ка, Го­ли­је, Би­о­ча, Ма­гли­ћа и Во­лу­ја­ка, па све ка­њо­ном Та­ре по­но­во до вр­хо­ва Дур­ми­то­ра,  на­зи­ва се Пи­ва. Ре­ги­ја Пи­ве је по­ди­је­ље­на на Пла­ни­ну и Жу­пу, али Пи­вља­ни се ни­је­су ди­је­ли­ли по то­ме, већ су се пре­по­зна­ва­ли као по­ште­ни, пле­ме­ни­ти, успје­шни и до­бри љу­ди.  [Стр. 32]

Ви­ше­вје­ков­ни жи­вот у про­стран­ству Пи­ве, у разноликим ље­по­тама при­ро­де и мо­гућ­но­стима жи­вот­ног оп­стан­ка без за­ви­сно­сти од дру­гих, усло­вио је да љу­ди за­во­ле свој крај, па и кад би из њега од­ла­зи­ли по­но­во би се вра­ћа­ли сво­јим ог­њи­шти­ма. [Стр. 51]

Преузмите садржај