Нове песме за нове осмехе

„И та­ко, ре­кло би се у не­до­глед, сто пе­са­ма, хи­ља­де за­го­нет­ки, сто­ти­не ига­ра и сми­сло­ва. Ла­ка пе­снич­ка ком­би­на­то­ри­ка, има се ути­сак, не за­ста­је, пе­снич­ки ђер­дан се уве­ли­ча­ва и бо­га­ти, сва­ким да­ном и сва­ком но­вом пе­смом. Број пе­са­ма по­ла­ко за­бо­ра­вља­мо, чи­та­ње Јек­ни­ће­ве по­е­зи­је чи­ни нас не­ка­ко ла­ким и не­жним, што би ре­као Ми­лош Цр­њан­ски.

Пи­сац ових ре­до­ва одав­но је раз­у­мео и схва­тио да је ле­по­та у тра­га­њу за оним че­га не­ма, а по­е­зи­ја Микија Јек­ни­ћа, ко­ју при­хва­та­мо као бла­го­ча­сти­ви дар озбиљ­но нас опо­ми­ње, ма­да смо то по­ма­ло и зна­ли, да се пе­снич­ки кру­го­ви ни­ка­да не мо­гу за­тво­ри­ти. И кад се то при­вид­но де­си, пе­снич­ко пе­ро Миодрага Микија Јек­ни­ћа отво­ри­ће но­ве, све­же и још бо­га­ти­је.“ (из поговора Божидара Зејака)

Преузмите одломак