Латице једног цвијета

У драмском делу „Латице једног цвијета" Вјере Рашковић Зец главни ликови су српска деца заточена у логорима у Независној Држави Хрватској. Реч је о аутентичним догађајима из 1942. године, када су, после офанзиве на Козару, хрватске усташе одвојиле од родитеља сву децу, од новорођенчета до узраста од 14 година, и сместили их у засебне логоре у Јасеновцу, Старој Градишки, Јастребарском, Сиску. Логори за децу постојали су само у Независној Држави Хрватској и нигде више на свету.

Кроз дијалоге деце-логораша, аугорка предочава размере овог страдања и притом указује на подвиг Дијане Будисављевић, која је успела да избави и од сигурне смрти спаси више од 12.000 деце. Деца која су преживела логорске страхоте огласила су се после рата. „Тражим било кога свога, мислим да сам са Козаре" – био је тада најчешћи новински оглас. Многи гласови су остали без одзива.

Преузмите одломак

Осврт објављен у „Политици“, 14. 6. 2016.

Промоција у Кући Ђуре Јакшића у Београду, 8. 7. 2016.