Елегије

МОЈ ОТАЦ ПРОДАЈЕ ШУМУ

Мој отац продаје шуму –

Стабала хиљаду двјеста,

Продаје (за коју суму?)

Бршљан у крошњи бријеста,

Продаје хектар и пô

Мог дјетињства са брезом,

Црнога коса под липом,

Пропланак са цвјетним везом.

Мој отац продаје, нујан,

Гроздове ниског дријенка,

Продаје ход нечујан

Маленога јеленка,

Продаје над потоком

Станиште јежа и зеца

И клен са дупљом дубоком –

У њој су жунина дјеца.

Мој отац продаје павит

У којој рој жубори

И лишај сивоплави

На сурој храстовој кори,

Лужњак опржен муњом,

У шуми јасена оба

И дивљу трешњу у њој

Са четир’ годишња доба.

Мој отац нуди присоје

(Цјенкање дуго траје),

Продаје Алпе моје

И моје Хималаје,

Продаје годове пања

И Зевса са Пегазом

Који, каткад, док сањам,

Пројури шумском стазом.

Мој отац продаје шуму

Са мравињаком у крилу,

Продаје (за коју суму?)

Патуљке и добру вилу,

Продаје купцу строгом –

Приче из шуме бјеже...

Оцу је тешко много –

Шуми је много теже.