Троугао

„Из до­са­де, кру­жи­ла сам олов­ком из­над не­ког но­вин­ског члан­ка. По­сле ви­ше кру­го­ва на­су­мич­но сам је спу­сти­ла. По­гле­да­ла сам. Погођенa је би­ла реч: „тро­у­гао“. Од­јед­ном ми је си­ну­ло: „Пи­са­ћу о тро­у­глу“! Оду­ше­вље­ње је крат­ко тра­ја­ло јер сам од­мах до­шла до за­кључ­ка да се о ње­му све мо­же ре­ћи са две-три ре­че­ни­це.

Ипак, ду­го сам раз­ми­шља­ла шта да ра­дим. На кра­ју, ку­пи­ла сам „ште­дле­ре­ву“ олов­ку, осло­нац по­тра­жи­ла у пи­ра­ми­дал­ним мо­жда­ним ће­ли­ја­ма и ми­сли на­ве­ла на „тро­у­гла­сту во­де­ни­цу“. Тад су по­че­ла да ми на ум па­да­ју ра­зна са­зна­ња о тро­у­глу, ме­сти­ма где се скри­ва или по­ка­зу­је, о ње­го­вом зна­ча­ју за чо­ве­чан­ство и о при­сут­но­сти у умет­но­сти и ствар­ном жи­во­ту. Кад сам схва­ти­ла да има о че­му да пи­шем, по­че­ла сам...“ (Аутор)

Преузмите одломак