Недељко – Неђо С. Попара рођен је 1939. године у засеоку Милене крај Ђаковице, у породици херцеговачких насељеника.  Од 1950. године живео је у Сечњу у Банату и тамо завршио осмогодишњу школу. Од 1956. до 1959. године похађао је војну школу у Љубљани, након које је добио службу у Београду, где је са породицом – супругом Даницом, синовима Ненадом и Предрагом и унучићима Митром и Мирјаном, стално настањен.

Током службе у Београду похађао је гимназију и Филозофски факултет, на коме је дипломирао социологију, затим последипломске студије на Факултету политичких наука и Високу војнополитичку школу ЈНА, на којој је докторирао из области социологије војне организације. Од 1968. до 1992. године, објавио је више радова из истраживачке праксе у војно-стручним публикацијама. Добровољно је, у чину пуковника, учествовао на херцеговачком ратишту од септембра 1992. до децембра 1994. године. Након повратка с ратишта, био је начелник Централне библиотеке Војске Југославије. Био је главни и одговорни уредник листа „Гусле“ (1998–2002).

Об­ја­вио је књиге: Херцеговина (поема, Нови Сад 1994); Записи искоса 1–2, (Нови Сад, Гацко, Билећа 2007); Сно­ви и мо­сто­ви 1–3, (пе­снич­ка три­ло­ги­ја: „Из Сно­ви­ја­ну­ма“, „Кад је ко­ли­јев­ка зва­ла“ и „И би што ни­је мо­гло би­ти“),  Бе­о­град, 2010; Ко­је­ку­де – Ср­би у па­мет се (еп­ски спе­в, Београд 2011); Срп­ски на­род од сво­га по­ста­ња, у жи­жи је свет­ског би­ти­са­ња (епски спев, Београд 2013); Из оних да­на, (поезија, Београд 2014); Помени (поезија, Београд 2015).

Књиге:

• Снови и мостови, I-III
• Којекуде – Срби у памет се
• Српски народ од свога постања у жижи је светског битисања
• Помени