Недељко С. Попара
Недељко – Неђо С. Попара рођен је 1939. године у засеоку Милене крај Ђаковице, у породици херцеговачких насељеника. Од 1950. године живео је у Сечњу у Банату и тамо завршио осмогодишњу школу. Од 1956. до 1959. године похађао је војну школу у Љубљани, након које је добио службу у Београду, где је са породицом – супругом Даницом, синовима Ненадом и Предрагом и унучићима Митром и Мирјаном, стално настањен.
Током службе у Београду похађао је гимназију и Филозофски факултет, на коме је дипломирао социологију, затим последипломске студије на Факултету политичких наука и Високу војнополитичку школу ЈНА, на којој је докторирао из области социологије војне организације. Од 1968. до 1992. године, објавио је више радова из истраживачке праксе у војно-стручним публикацијама. Добровољно је, у чину пуковника, учествовао на херцеговачком ратишту од септембра 1992. до децембра 1994. године. Након повратка с ратишта, био је начелник Централне библиотеке Војске Југославије. Био је главни и одговорни уредник листа „Гусле“ (1998–2002).
Објавио је књиге: Херцеговина (поема, Нови Сад 1994); Записи искоса 1–2, (Нови Сад, Гацко, Билећа 2007); Снови и мостови 1–3, (песничка трилогија: „Из Сновијанума“, „Кад је колијевка звала“ и „И би што није могло бити“), Београд, 2010; Којекуде – Срби у памет се (епски спев, Београд 2011); Српски народ од свога постања, у жижи је светског битисања (епски спев, Београд 2013); Из оних дана, (поезија, Београд 2014); Помени (поезија, Београд 2015).
Књиге: