Вук Крњевић


Вук Крњевић рођен је у Сарајеву 1935. године. Основну школу и гимназију завршио је у родном граду. Студирао је у Београду а дипломирао у Сарајеву на групи за јужнословенске књижевности и српскохрватски језик. Био је уредник Књижевности, уредник у РТС-у и Просвети.

 

Објавио је:

а) Књиге песама

Заборављање кућног реда (1957, Београд); Два брата убога (1960, Сарајево); Пејзажи мртвих (1961, Сарајево); Привиђење господина Протеја (1964, Београд); Нарицања (1965, Крушевац); Берлинске баладе (1968, Београд – Delo); Жива рана (1970, Београд); Пјесме 1954–1964 (1970, Сарајево); Устук (1985, Београд); Пут путује (1986, Београд); Смртопис (1987, Нови Сад); Стећак небески (1990, Београд); Караказан (1997, Нови Сад); Вјетрена врата (1998, Нови Сад); Источник берлински (1999, Београд); Садево (2003, Нови Сад); Источник захумски (2005, Београд); Источник сарајевски (2004, Београд); Источник сарајевски (2005, Источно Сарајево); Запретани храм (2005, Београд); Књига о Сарајеву (2006, Нови Сад); Београдски смртопис (2006, Београд); Јади старог Вертера (2008, Београд), Море недодирљиво (Београд, 2011), Живопис (2013).

 

б) Књиге критика, есеја и студија

Критички дијалози (1976, Сарајево); Приступи (1980, Београд); Бу­ме­ранг (1983, Београд); Исидорине опомене (2000, 2008, Београд).

 

в) Антологије

При­по­вје­да­чи из Бо­сне и Хер­це­го­ви­не I–II (1966, Сарајево); По­сле­рат­ни срп­ски пе­сни­ци – са Све­том Лу­ки­ћем (1975, Београд); Med ­re­sičnostjo­ in­ snom (1984, Ljubljana); Ме­ђу ја­вом и мед сном: Антологија­ српске поез­ије XX века (Беог­рад­ 1985, 1997).

 

г) Приређивачки рад

 Изабрана д­јел­а Зво­ни­мира ­Шу­бића (196­9, ­Са­ра­је­во); Критичк­и радови Милана­ Бо­гдановића (1­97­9, Нови ­Са­д – Беогр­ад­).

 

За књигу песама Устук награђен је Змајевом наградом Матице српске – 1986. године; за књигу Источник берлински наградом САНУ из Фонда Бранко Ћопић – 1999. године; за књигу Садево наградом „Милан Ракић” коју додељује Удружење књижевника Србије, за књигу Запретани храм  добио је „Кочићево перо” – 2006, а за прву књигу Заборављање кућног реда – награду Удружења књижевника Босне и Херцеговине 1958. године. За књигу Јади старог Вертера добио је 2008. године Повељу за животно дело Удружења књижевника Србије.


Књиге: