Данило Капор


Да­ни­ло Ка­пор ро­ђен је 1932. го­ди­не у Ми­ри­ло­ви­ћи­ма код Би­ле­ће, у Хер­це­го­ви­ни. Шко­ло­вао се у Тре­би­њу, Мо­ста­ру, Са­ра­је­ву и Бе­о­гра­ду. Од ра­не мла­до­сти са за­но­сом је ра­дио као про­свет­ни рад­ник и био пре­сре­ћан што у жи­во­ту ни­је за­лу­тао на по­гре­шну стра­ну. Јер оно што се ку­је у учи­о­ни­ци, то се не ку­је ниг­де; у то­ме и је­сте ле­по­та про­свет­ног рад­ни­ка.

 

У ми­ро­ви­ни се ба­ви књи­жев­ним ра­дом, тра­га, пре све­га, за сво­јим ко­ре­ни­ма. Нај­те­же је би­ло про­на­ћи по­у­зда­не по­дат­ке о по­ре­клу сво­јих пре­да­ка. У јед­ном одељ­ку Де­чан­ске хри­со­ву­ље на­шао је по­пис Ка­по­ра уме­сту Су­ши­ча­ни, ко­је је при­па­да­ло ма­на­сти­ру Де­ча­ни. Тај по­пис је оба­вљен у вре­ме ста­рог кра­ља Сте­фа­на 1330. го­ди­не. И та­ко на осно­ву пи­са­них док­уме­на­та и пре­да­ња, Да­ни­ло Ка­пор је објавио књи­ге:

 

Хро­ни­ка јед­не по­ро­ди­це из Ву­ко­до­ла (2001 и 2011),

Ка­ко сам из­гу­био два бра­та (2004),

Ву­ко­дол­ци (2006),

На­па­ће­не ду­ше (2008),

При­че из школ­ске ра­ди­о­ни­це (2008),

Ву­ко­дол­ске при­че (2010),

Хроника једне породице из Вукодола (друго измењено издање, 2011),

Губер кућу гради (2012).

 

Да­ни­ло Ка­пор је члан Удру­же­ња књи­жев­ни­ка Ср­би­је.


Књиге: