Милован Крунић


Милован Крунић рођен је 1935. године у Јасену, код Требиња у Херцеговини. Основну школу и гимназију завршио је у Требињу, а Филолошки факултет – југословенска књижевност и српско-хрватски језик – у Београду. Радио као професор у Прњавору, Стоцу, Мостару, Београду. Био је члан Удружења књижевника БиХ (1974), а сада је члан Удружења књижевника Србије (1992).

 

Објавио је књиге поезије: Панорама једног сна, Сарајево, 1964; Леотарски одјеци, Мостар, 1965, Травка из језика, Мостар, 1968; Ластово и ласте, Сарајево, 1969; Камени псалми, Требиње, 1969; Свјетлост и трава, Мостар, 1985; Црвени цвијет слободе, Београд, 1987; Лет у плавет, Требиње, 1987; Ход ватре, Кикинда, 1990; Ход смрти, Горњи Милановац, 1994; Вијенац несанице, Београд, 1995; Ватра, руке и смрт, Београд 1995; У пољу рже спућен коњ, Београд, 1996; Земљани бродоломац, Београд, 1997; Вук, Београд, 1997; Празна шака, Београд, 1998; Љуте ране, Београд, 1999; Гост из земље излазећег сунца, Београд, 2004; Поново вијенац несанице, Београд, 2005; Мајка, Београд, 2006; Сунце и камен, Београд, 2007; Жар на длану, Београд, 2009.


Књиге: