Александар Милошевић

Але­кса­ндар М­ил­ош­евић је р­ођен 21. ј­ула 1940. г­од­ине у Охр­иду. Осно­вну шк­олу и ги­мн­аз­ију з­ав­ршио је у Ча­чку. Као ле­кар специјалиста ра­дио је јед­но вре­ме у Бе­о­гра­ду и Ита­ли­ји. Се­ли се 1970. године у Фин­ску, где се за­по­шља­ва као док­тор-ане­сте­зи­о­лог на Ме­ди­цин­ском фа­кул­те­ту у Хел­син­ки­ју. Об­ја­вио је зна­тан број струч­них и на­у­ч­но­и­стра­жи­вач­ких ра­до­ва из обла­сти ме­ди­ци­не. Члан је Удру­же­ња књи­жев­ни­ка Ср­би­је, Швед­ске, Фин­ске. Је­дан је од осни­ва­ча и пр­ви пред­сед­ник Срп­ског књи­жев­ног удру­же­ња „Ми­лош Цр­њан­ски” у Сток­хол­му у Швед­ској. Члан је швед­ског Цен­тра књи­жев­ни­ка за Ис­ток. Пи­ше на срп­ском, ма­ке­дон­ском, швед­ском и фин­ском је­зи­ку. Добио је велики број награда и признања за поезију. Заступљен је бројним антологијама и књигама књижевне критике. Објавио је следеће књиге: Ноћ­на бро­ја­ни­ца, Бе­о­град 2000; Алек­сан­дри­не пе­сме, Бе­о­град 2001; Тих и ових да­на, Бе­о­град 2002; Из­ла­зе­ће сун­це, Ду­нав и Жу­та ре­ка, Бе­о­град 2003; Den vi­ta drömmen un­der mol­nen /Бе­ли сан ис­под обла­ка/ (на швед­ском) 2003;  Нај­ма­ла­та ја­гу­ла на све­тот, Скоп­ље 2005; Елик­сир жи­во­та / Edi­tu­ra aca­de­mi­ei in­ter­na­ti­o­na­le ori­ent-oc­ci­dent 2007; Sydämestä vu­o­taa ver­ta, (на фин­ском) 2007; Ср­це ко­је кр­ва­ри (пре­вод на ки­не­ски је­зик); Не­по­зна­ти гост, 2008; Лепршање ледених цветова, 2009; Порука мудрог зеца, 2010; Šta bi rekao Che?, 2012; Свих ових дана, 2013, Tёплый каменный лёд, 2015.

 

Александар Милошевић живи и ради у Стокхолму, Хелсинкију, Београду, Будви.


Књиге: