Здрав­ко Зго­ња­нин Ба­ћо ро­ђен је 1937. године у Ве­ли­кој Жу­ље­ви­ци, оп­шти­на Но­ви Град (Бо­сански Но­ви). Ди­пло­ми­рао је на Ви­шој управ­ној шко­ли у Са­ра­је­ву.

Об­ја­вио књи­ге про­зе Ку­ћа од би­је­лог ка­ме­на (Бе­о­град, 2002, дру­го до­пу­ње­но из­да­ње 2003) и Домовина у срцу и друге приче (Београд, 2014) и збир­ке пе­са­ма: Љу­бав на сва зво­на (Бе­о­град, 2004), Свје­ти­о­ни­ци (Ис­точ­но Са­ра­је­во, 2005), Ве­дра ју­тра (Би­је­љи­на, 2006), Ка­пи љу­ба­ви (Бијељина, 2007), Сун­ча­ни по­здрав (Бе­о­град, 2009), Иза­бра­не пје­сме (Би­је­љи­на, 2012) и Ена са насловне стране (Београд, 2015).

Са­рад­ник је ча­со­пи­са: Срп­ска ви­ла, Но­ва Зо­ра, Је­се­њин. За­сту­пљен је у ан­то­ло­ги­ја­ма и збор­ни­ци­ма по­е­зи­је и про­зе: Сем­бер­ска ли­ра, С оне стра­не ду­ге, Шта је пе­сник хтио да ка­же, Лир­ска ри­јеч из По­са­ви­не и Сем­бе­ри­је и По­ет­ска сва­ну­ћа.

До­бит­ник је ви­ше при­зна­ња: „Злат­на ме­да­ља Фи­лип Ви­шњић“, Би­је­љи­на; Ди­пло­ма о нај­у­жем из­бо­ру пе­са­ма љу­бав­не по­е­зи­је, Клуб умјет­нич­ких ду­ша Мр­коњић Град; дру­го ме­сто на кон­кур­су „Злат­но пе­ро“ Бо­рач­ке ор­га­ни­за­ци­је Би­је­љи­на; пр­во ме­сто на Кон­кур­су „Мо­рав­ске тај­не“, Ћу­при­ја; „Гај­ков пје­снич­ки ше­шир“, Срп­ски кул­тур­ни цен­тар Мо­дри­ча. До­бит­ник је и ви­ше дру­штве­них и рад­них при­зна­ња: Ор­ден ра­да са сре­бр­ним ви­јен­цем Пред­сјед­ни­штва СФРЈ; Ди­пло­ма По­слов­не за­јед­ни­це из­да­ва­ча и књи­жа­ра Ју­го­сла­ви­је; Ше­стоаприл­ска спо­мен пла­ке­та гра­да Са­ра­је­ва; Сре­­бр­на знач­ка са по­ве­љом ССРН Или­џа; По­ве­ља За­јед­ни­це за за­шти­ту и ње­го­ва­ње кул­тур­них и при­род­них ври­јед­но­сти Ко­за­ре.

Члан је Удру­же­ња књижевни­ка Ср­би­је, Удру­же­ња књи­жев­ни­ка Срп­ске, Ма­ти­це срп­ске – Но­ви Сад, се­кре­тар По­дру­жни­це Удру­же­ња књи­жев­ни­ка Срп­ске у Би­је­љи­ни и пред­сед­ник Књи­жев­ног клу­ба „Јо­ван Ду­чић“ у Би­је­љи­ни.

Књиге:

• Сунчани поздрав
• Домовина у срцу и друге приче
• Ена са насловне стране