Здравко Згоњанин Баћо


Здрав­ко Зго­ња­нин Ба­ћо ро­ђен је 1937. године у Ве­ли­кој Жу­ље­ви­ци, оп­шти­на Но­ви Град (Бо­сански Но­ви). Ди­пло­ми­рао је на Ви­шој управ­ној шко­ли у Са­ра­је­ву.

 

Об­ја­вио следеће књи­ге:

Књи­ге про­зе – Ку­ћа од би­је­лог ка­ме­на (Бе­о­град 2002 дру­го до­пу­ње­но и про­ши­ре­но из­да­ње, Бе­о­град 2003); До­мо­ви­на у ср­цу и дру­ге при­че (Бе­о­град 2014), Ена са на­слов­не стра­не (Бе­о­град 2015).

Пе­снич­ке књи­ге – Љу­бав на сва зво­на (Бе­о­град 2004); Свје­ти­о­ни­ци (Ис­точ­но Са­ра­је­во 2005); Ве­дра ју­тра (Би­је­љи­на 2006); Ка­пи љу­ба­ви (Би­је­љи­на 2007); Сун­ча­ни по­здрав (Бе­о­град 2009), Иза­бра­не  пје­сме (Би­је­љи­на 2012) и Кућни праг (Београд 2019).

 

Са­рад­ник је у ча­со­пи­си­ма: Срп­ска ви­ла, Но­ва Зо­ра, Је­се­њин, Зна­че­ње, Лу­ча, Ко­ре­ни. До­бит­ник је ви­ше при­зна­ња: Злат­на ме­да­ља Фи­лип Ви­шњић Би­је­љи­на; Гај­ков пје­снич­ки ше­шир (СПКЦ Мо­дри­ча); Књи­жев­на на­гра­да „Нај­љеп­ша љу­бав­на пје­сма о че­жњи“ – Клу­ба умјет­нич­ких ду­ша Мр­ко­њић Град; пр­во ме­сто на кон­кур­су по­е­зи­је „Мо­рав­ске тај­не“ Ћу­при­ја; По­ве­ља Књи­жев­ног клу­ба „Јо­ван Ду­чић“ Би­је­љи­на. Дру­штве­на при­зна­ња: Ор­ден ра­да са сре­бр­ним ви­јен­цем Пред­сјед­ни­штва СФРЈ; Ше­сто­април­ска Спо­мен-пла­ке­та гра­да Са­ра­је­во, Сре­бр­на знач­ка ССРН Или­џа, Ди­пло­ма По­слов­не за­јед­ни­це из­да­ва­ча и књи­жа­ра Ју­го­сла­ви­је, По­ве­ља кул­тур­них и при­род­них ври­јед­но­сти Ко­за­ре.

 

За­сту­пљен је ан­то­ло­ги­ја­ма: Сем­бер­ска ли­ра (при­ре­дио Сло­бо­дан Пе­тро­вић); С оне стра­не ду­ге (Пе­ро Зу­бац), Шта је пје­сник хтио да ка­же (Ми­лан Тр­но­ви­ца), Лир­ска ри­јеч и По­ет­ска сва­ну­ћа (Бран­ко Са­вић и гру­па ауто­ра).

 

Члан је Удру­же­ња књи­жев­ни­ка Ре­пу­бли­ке Срп­ске, Удру­же­ња књи­жев­ни­ка Ср­би­је, Ма­ти­це срп­ске Но­ви Сад, члан Књижевног клуба „Јован Дучић“ Бијељина и се­кре­тар Удру­же­ња књи­жев­ни­ка Ре­пу­бли­ке Срп­ске – По­дру­жни­це Би­је­љи­на.


Књиге: