Радомир Барјактаревић


Радомир Барјактаревић ро­ђен је 1929. у се­лу Пет­њи­ку код Бе­ра­на, у Цр­ној Го­ри. Основ­ну шко­лу и ни­жу гим­на­зи­ју за­вр­шио је у род­ном ме­сту, учи­тељ­ску шко­лу у Са­ра­је­ву и Ба­ња­лу­ци. За­вр­шио је сту­ди­је срп­ског и ру­ског је­зи­ка и књи­жев­но­сти и ра­дио че­ти­ри го­ди­не у Ви­шој ре­ал­ној гим­на­зи­ји у Иван­гра­ду (Бе­ра­не), па за­тим ди­пло­ми­рао на Фа­кул­те­ту по­ли­тич­ких на­у­ка у Са­ра­је­ву.

 

Ва­жни­ја књи­жев­на де­ла:

 

По­е­зи­ја: Ба­ла­да, Ве­ли­ки час, Во­ђен Ка­ли­о­пом, Злат­ни кло­бу­ци, До­го­ри­је­ва ли Ку­мо­ва сла­ма, Свје­тло­но­сни кључ, Ужаснуто ча­ра­ње, Иза­бра­не пе­сме.

 

Ро­ма­ни: Уз­бр­ди­ца, Пу­пољ­ци у ог­њу, Срп­ки­ња из Цр­не Го­ре.

 

При­че: Пре и по­сле зо­ре.

 

Есе­ји и кри­ти­ке: Дру­го око, Беш­ча­шће бли­жњих (или­ти жи­вот из­бје­глич­ки).


Књиге: