Драгољуб Јекнић


Дра­го­љуб Јек­нић ро­ђен је 1940. го­ди­не.

 

Пе­снич­ке, кри­тич­ке, есе­ји­стич­ке, драм­ске, про­зне и дру­ге тек­сто­ве об­ја­вљи­вао је у ве­ли­ком бро­ју ју­го­сло­вен­ских ли­сто­ва и ча­со­пи­са: Ле­то­пис Ма­ти­це срп­ске, Но­ви ље­то­пис, Де­ло, Књи­жев­ност, Из­раз, Са­вре­ме­ник, Жи­вот, Ства­ра­ње, Пу­те­ви, Мост, Мо­сто­ви, Ри­је­чи, За­дар­ска ре­ви­ја, Ду­бров­ник, Спо­не, Зна­че­ња, Ко­ра­ци, По­ве­ља, Гра­ди­на, Ру­ко­вет, Ула­зни­ца, Ов­дје, По­ли­ти­ка, Бор­ба, По­бје­да, Осло­бо­ђе­ње, Про­свјет­ни рад, Про­свјет­ни лист, Баг­да­ла, Глас, Књи­жев­не но­ви­не, Књи­жев­на ре­ви­ја, Књи­жев­на кри­ти­ка,  Брат­ство, Стре­мље­ња, Је­дин­ство, Днев­ник, Ма­ле но­ви­не, Змај, Ве­се­ла све­ска, Мо­дра ла­ста, Ма­сла­чак, За­дру­гар, Це­тињ­ски лист и др.

 

Об­ја­вио је књи­ге:

по­е­зи­ја: Свет ре­чи (1968), Злат­но лу­та­ње (1970), Отва­ра­ју­ћи уста (1972), Опет ме ево се­ја­ча (1973), На­ста­вак пу­то­ва­ња (1975), Део из­гнан­ства (1975), Све­тле­ће пле­ме (1976), За­пи­си о пра­зни­ни (1978), Сви­ре­по са­ће (1979), Как­тус (1981), Ре­чи гли­не (1982), Пра­во ли­це (1985), Ми­рис же­не (1987), Студ (1988), Стрн (1989), Смрт­на стра­на, ча­со­пис Ства­ра­ње (1992), Скит (2013), Одлазак (2014).

иза­бра­не пе­сме: Ре­чи гли­не (1984/85), Об­ја­вљи­ва­ње жи­во­та (2007);

 

књи­ге за де­цу:

при­по­вет­ке: Оаза дје­тињ­ства (1974), Под по­гле­дом зве­зда (1978), Пи­ра­ми­да (1981), Ди­вље не­бо (1990).

пе­сме: Сун­це у пу­пољ­ку (1977).

из­бор при­по­ве­да­ка: Под по­гле­дом зви­је­зда (1990);

 

књи­ге кри­ти­ка и есе­ја: Од да­нас – од су­тра (1973), Мла­де ре­чи (1974), Не­мир ри­је­чи (1983);

 

при­по­вет­ке: Ни жив у дво­кре­вет­ну (1984);

 

исто­ри­ја књи­жев­но­сти за де­цу: Књи­жев­ност за отро­ке ин мла­ди­ну в Ју­го­сла­ви­ји, књ.2 (1986), Књи­жев­ност за дје­цу у Ју­го­сла­ви­ји (с Му­ри­сом Идри­зо­ви­ћем, 1989), Срп­ска књи­жев­ност за де­цу, I, II, III (1994), Срп­ска књи­жев­ност за де­цу, I, II (1999);

 

ан­то­ло­ги­је: По­е­зи­ја тро­ме­ђе (1977), Ан­то­ло­ги­ја срп­ске књи­жев­но­сти за де­цу, по­е­зи­ја (1995), Ан­то­ло­ги­ја срп­ске књи­жев­но­сти за де­цу, при­ча (1996);

 

драм­ска књи­жев­ност: Шест ли­ца тра­же пи­сца, по­но­во (1982);

 

ра­дио дра­ме, из­ве­де­не и об­ја­вље­не: Ри­је­ка (1977), Ни жив у дво­кре­вет­ну (1977), Мон­та­на (1978), Чо­вјек ко­ји ни­је мо­гао (1979), По­ми­ло­ва­ње не тра­жим ни­ти бих вам га дао (1980);

 

ра­дио дра­ме, еми­то­ва­не а нео­бја­вље­не: Пас, Про­бој, Иван;

 

ра­дио игре за де­цу, еми­то­ва­не: Рат­ни­ци – стри­че­ва ка­па, Књи­га, Ина­џи­је;

 

на­род­но ства­ра­ла­штво: Ша­љи­ве на­род­не пе­сме (2003);

 

оста­ло: Кре­ман­ско про­ро­чан­ство, сту­ди­ја (2000), Основ­на шко­ла у Би­је­лој 1812–2005, мо­но­гра­фи­ја (2006).

 

Тек­сто­ви су му пре­во­ђе­ни  на  сло­ве­нач­ки, ма­ке­дон­ски, ен­гле­ски, ру­мун­ски, тур­ски, арап­ски, ал­бан­ски, пољ­ски, ма­ђар­ски, бу­гар­ски и дру­ге је­зи­ке.

 

До­био је на­гра­де: Ри­сто Рат­ко­вић (1981), Бла­жо Шће­па­но­вић (1969, 1972, 1975, 1979, 1980), Дра­гој­ло Ду­дић (1998), на­гра­ду ИП Ве­се­лин Ма­сле­ша (1981), на­гра­ду Зма­је­вих деч­јих ига­ра (1991), на­гра­ду До­ма мла­дих у Ту­зли, на­гра­ду ИП Глас Ни­ки­ца Па­влић и дру­ге на­гра­де за по­е­зи­ју, при­по­вет­ке, ра­дио дра­ме, ра­дио игре, есе­је.

 

При­ре­дио је за штам­пу књи­ге мно­гих ауто­ра: иза­бра­не пе­сме Бла­жа Ко­не­ског, Ри­ста То­шо­ви­ћа, Ху­се­и­на Тах­ми­шчи­ћа, Ву­ка Кр­ње­ви­ћа, Бран­ка Ба­ње­ви­ћа, кри­ти­ке Си­ме Цу­ци­ћа, из­бо­ре из ства­ра­ла­штва за де­цу Алек­се Ми­ки­ћа, Шу­кри­је Пан­џе, На­си­хе Ка­пи­џић-Ха­џић, Пе­ре Зуп­ца и дру­гих ауто­ра.


Књиге: