Мићо Цвијетић
Мићо Цвијетић рођен је у Кушлату код Фоче 1946. године. Основну школу похађао у Заваиту и Челебићима, а средњу у Фочи. Студије на групи Историја југословенских књижевности и српско-хрватски језик завршио на Филозофском факултету у Сарајеву, где је похађао постдипломске студије и магистрирао. Докторирао је на Филолошком факултету у Београду 1989. године (о књижевним везама Лужичких Срба и Југословена).
Радио је као просветни радник у Миљевини код Фоче, Сарајеву и Источном Берлину, а као лектор на Универзитету у Лајпцигу (1978–1982). У Немачкој је боравио и на седмомесечној новинарској специјализацији. Највећи део радног века провео је на Радио Сарајеву, као новинар и дугогодишњи уредник Редакције за културу. На почетку грађанског рата у Босни и Херцеговини одлази из Сарајева. Oд новембра 1992. године живи у Београду. Радио је као сарадник Радио Београда, затим у листу Борба, у коме је десетак година уређивао недељни књижевни додатак „Свет књиге“.
Објавио је збирке песама: Заумице (1976), Записи (1999), Чворови и узлови (2006), Узлудни послови (2012), Свет и кућа (2015) и Божје семе / Господово семе (2007) – двојезично издање изабраних и нових песама на српском и македонском језику, као и изабране песме на бугарском језику Слнчевата падина (Варна, 2010). Двојезично, на српском и немачком, објављује песнички избор Глас празнине [Die Stimme der Leere] (2012), a на румунском језику књигу песама Rugǎciunea lui Nechifor [Нићифорова молитва], Темишвар, 2013. Књига Океан белине / Ocèan de blancheur објављена је двојезично – на српском и француском језику (Сет–Смедерево, 2015).
Аутор је студије Лужички Срби и Југословени – узајамне литерарне везе 1840–1918 (1995), путописних књига У лепој домовини Лужичких Срба (2009), Блиске даљине – Москва и Кијев (2013), Француска надахнућа (2018), као и избора путописа српских аутора Код Лужичких Срба (1997).
Публиковао је пет књиге књижевнокритичких и есејистичких радова: Критике и коментари (2004), Раздаљине и близине (2006), Кроз времена и књиге (2007), Ослонци и укрштаји (2010) и Мала приношења (2016).
Сарађивао је у многим листовима и часописима некадашње заједничке државе, где је објавио на стотине разнородних књижевних прилога. Заступљен је у више домаћих и страних прегледа и антологија српске поезије. Песме и други књижевни радови превођени су му на лужичкосрпски, чешки, пољски, руски, белоруски, словеначки, македонски, бугарски, украјински, енглески, немачки, румунски, шведски и француски. Превео је више литерарних прилога са лужичкосрпског и немачког језика. Између осталог, и две књижице лужичкосрпских бајки: Три красна прстена и Лепа и ружна девојка (2002); затим антологију савременог песништва Лужичких Срба (заједно са Јаном Красним) – Сунчани тренуци / Wokomiki słonca, Смедерево–Будишин, 2013; као и двојезична издања немачких песника Петера Гериша: Ја: племић језика / Ich: Zungen – Aristokrat, Смедерево, 2014. и Констанце Петерсман: У вртовима Плејада / In der Gärten der Plejaden, Београд, 2015.
За допринос српској књижевности, култури и духовности добио је више награда и признања: Крајински круг, Раваничанин, Златна значка Kултурно-просветне заједнице Србије, Златни Орфеј, Сретењска повеља, Србољуб Митић, Милан Богдановић, Повеља „Јован Скерлић“.
За књигу песама Свет и кућа добио је 2015. године награду Задужбине Бранко Ћопић. Добитник је и међународних песничких награда Арка (Смедерево), награде Савеза писаца Бугарске, додељене на песничком фестивалу ,,Славјанска прегратка” (,,Словенски загрљај”) у Варни (2009), Грамате лужичкосрпских уметника у Будишину (2015), украјинске награде Николај Гогољ (Чернигово 2017).
Суделовао је на више фестивала поезије у земљи и иностранству, на књижевнонаучним скуповима и међународним славистичким школама и семинарима, а био и на једномесечном студијском боравку у Будишину (Лужица, Немачка, новембар 1999), као стипендиста Сербског института.
Ради као главни и одговорни уредник Књижевних новина. Члан је Словенске академије књижевности и уметности (Варна, Бугарска), Међународне академије књижевности и уметности Украјине, Матице српске, Удружења књижевника и Удружења новинара Србије.
Књиге:
