Мићо Цвијетић
Мићо Цвијетић рођен је у Кушлату код Фоче 1946. године. Основну школу похађао у Заваиту и Челебићима, а средњу у Фочи. Студије на групи Историја југословенских књижевности и српскохрватски језик завршио на Филозофском факултету у Сарајеву, где је похађао постдипломске студије и магистрирао. Докторирао је на Филолошком факултету у Београду 1989. године (о књижевним везама Лужичких Срба и Југословена).
Радио је као просветни радник у Миљевини код Фоче, Сарајеву и источном Берлину, а као лектор на Универзитету у Лајпцигу (1978–1982). У Немачкој је боравио и на седмомесечној новинарској специјализацији. Највећи део радног века провео је на Радио Сарајеву, као дугогодишњи уредник Редакције за културу. На почетку грађанског рата одлази из Сарајева; од новембра 1992, живи у Београду. Радио је као стални сарадник Радио Београда, био запослен у листу Борба, у коме је десетак година уређивао недељни књижевни додатак ,,Свет књиге“. Од 2005. до 2020. године, главни и одговорни уредник „Књижевних новина“.
Објавио збирке песама: Заумице (1976), Записи (1999), Чворови и узлови (2006), Узлудни послови (2012), Свет и кућа (2015), Гласови ведрине (2018), Божје семе / Господово семе (2007) – изабране и нове песме на српском и македонском језику; изабране песме на бугарском језику Слнчевата падина (Варна, 2010); песнички избор на српском и немачком Глас празнине / Die Stimme der Leere (Смедерево, 2012); избор на румунском језику Rugǎciunea lui Nechifor (Нићифорова молитва), Темишвар, 2013; Океан белине / Ocèan de blancheur – изабране песме на српском и француском језику (Сет-Смедерево, 2015) и Donjebjesspěće / Himmelfahrt – избор на лужичкосрпском и немачком (Лудвигсбург, 2019).
Аутор студије Лужички Срби и Југословени – узајамне литерарне везе 1840–1918 (1995) и избора путописа српских путника Код Лужичких Срба (1997).
Путописне књиге: У лепој домовини Лужичких Срба (2009), Блиске даљине – Москва и Кијев (2013), Француска надахнућа (2018).
Публиковао књиге књижевнокритичких и есејистичких радова: Критике и коментари (2004), Раздаљине и близине (2006), Кроз времена и књиге (2007), Ослонци и укрштаји (2010), Мала приношења (2016), Племенити калемци (2020).
Сарађивао је у многим листовима и часописима некадашње заједничке државе, где је објавио дестине разнородних књижевних прилога, као и више књижевних фељтона. Заступљен је у домаћим и страним панорамама и антологијама српске поезије. Песме и други књижевни радови превођени му на лужичкосрпски, чешки, пољски, руски, белоруски, словеначки, македонски, бугарски, украјински, енглески, француски, немачки, румунски, шведски и јерменски. Превео више литерарних прилога са лужичкосрпског и немачког језика. Између осталог, и две књижице лужичкосрпских бајки: Три красна прстена и Лепа и ружна девојка (2002); затим антологију савременог песништва Лужичких Срба (заједно са Јаном Красним) – Сунчани тренуци / Wokomiki słonca, Смедерево – Будишин, 2013; Бенедикт Дирлих: Janske nocy / Ивањске ноћи, двојезично лужичкосрпско–српско издање, Београд, 2016. Превод двојезичних издања немачких песника Петера Гериша: Ја: племић језика / Ich: Zungen – Aristokrat, Смедерево, 2014. и Констанце Петерсман: У вртовима Плејада / In der Gärten der Plejaden, Београд, 2015.
За допринос српској књижевности, култури и духовности добио је више награда и признања. Награде за поезију: САНУ Задужбине БранкоЋопић, Србољуб Митић, Крајински круг, Златни Орфеј, Сретењска повеља...
За књижевну критику: Милан Богдановић, Чедомир Мирковић и Повеља Јован Скерлић.
За допринос књижевности и култури: Златна значка Kултурно-просветне заједнице Србије, Раваничани и Павле Марковић – Адамов.
Добитник међународних песничких награда: Арка (Смедерево), Савеза писаца Бугарске, на песничком фестивалу ,,Славјанска прегратка” (,,Словенски загрљај”, Варна), Грамате лужичкосрпских уметника (Будишин), украјинске награде Николај Гогољ (Чернигово), Франческо Петрарка (Рим) и Аполон (Сремска Митровица).
Суделовао је на више фестивала поезије у земљи и иностранству, на књижевнонаучним скуповима и међународним славистичким школама и семинарима. Био на једномесечном студијском боравку у Будишину (Лужица, Немачка, новембар 1999), као стипендиста Лужичкосербског института.
Члан је Словенске академије књижевности и уметности (Варна, Бугарска), Међународне књижевно-уметничке академије Украјине, Духовне академије Параћин и Књижевног клуба Багдала у Крушевцу, Удружења књижевника и Удружења новинара Србије, стални члан сарадник Матице српске.
Књиге:
