Цвијетин Ристановић
Цвијетин Ристановић рођен је 1937. године у Модрану, општина Бијељина. Учитељску школу завршио је у Бијељини, Вишу педагошку школу у Тузли, а Филозофски факултет – група Југословенске књижевности у Новом Саду. Постдипломски студиј – смер за науку о књижевности завршио је на Филолошком факултету у Београду, где је и докторирао.
Бави се књижевном критиком и историјом књижевности. Радове је објављивао у часописима и листовима: „Израз”, „Лица”, „Провинција”, „Путокази”, „Значења”, „Багдала”, „Ријечи”, „Домети”, „Српска вила”, „Словеса”, „Крајина”, „Детињство”, „Међај”, „Одјек”, „Бразде”, „Просвјетни лист”, „Ослобођење”, „Глас српски” и др.
До сада је објавио књиге:
Казивање као огледало живота (1990),
Епик и лирик Петар Кочић (1995),
Српски пјесници за дјецу (1997),
Огледи и прикази (1999),
Простори дјетињства (2002),
Књижевне теме (2003),
Критички (п)огледи (2006),
Књижевнокритичка освјетљења (2009),
Вредновање књижевног текста (2014),
Свакидашње приче (2017).
У издању Завода за уџбенике и наставна средства у Источном Сарајеву приредио је:
Избор из поезије и прозе за дјецу Десанке Максимовић (1999),
Избор из поезије за дјецу пјесника Републике Српске (2000),
Књижевна дјела за школску лектиру од II до V разреда према Наставном плану и програму за основну школу у Републици Српској (2003–2004) – укупно 16 књига.
Књижевна дјела за школску лектиру од II до V разреда према наставном програму Заједничког језгра у Босни и Херцеговини (2005) – укупно пет књига.
Ристановић живи у Бијељини. Пензионисан је у звању редовног професора Педагошког факултета у Бијељини Универзитета у Источном Сарајеву. Члан је Удружења књижевника Републике Српске и Удружења књижевника Србије.
Књиге:
