Радован Радиновић


Генерал Радован Радиновић рођен је 1939. у селу Грбавци, Подгорица, Црна Гора. У Подгорици је завршио гимназију а Војну академију копнене војске 1959. године у Београду. У млађим годинама био је трупни официр, а потом истраживач у Институту за стратегијска истраживања и његов директор. Био је професор и начелник катедри високих војних школа, начелник одељења у Управи Генералштаба и начелник Управе у Савезном министарству одбране.

 

Магистрирао је на Факултету политичких наука у Београду, а докторирао је у области методологије војнонаучних истраживања. Утемељењу и развоју те специфичне области у ЈНА дао је значајан допринос, посебно студијом Метода ратне вештине (Београд, 1983). За ово дело добио је 1984. награду „22 децембар“, тадашње највише признање за допринос војној науци.

 

Објавио је велики број студија и прилога из области геополитике и геостратегије: Балкан – могућност регионалног система безбедности, Нови светски поредак и политика обране СР Југославије, Руска геополитика на Балкану, Српски народ у новој геополитичкој стварности, Србија на мапи трансевропских стратешких коридора, Узроци, карактеристике и последице НАТО агресије на СР Југославију, Лажи о сарајевском ратишту и др.

 

У одбрани српских војних руководилаца, у више наврата је пред Хашким трибуналом наступао у улози акредитованог војног експерта.

 

У чин генерала унапређен је 1988, у звање редовног професора Стратегије изабран је 1987, а превремено је пензионисан 1993. године у чину генерал-потпуковника


Књиге: