Радивој Прокопљевић


Ра­ди­вој Про­ко­пље­вић Про­ка ро­ђен је у срем­ском се­лу Пе­тров­чи­ћу код Зе­му­на 1943. го­ди­не.

 

Об­ја­вио је сле­де­ће књи­ге: Очи сун­цо­крет­не (Бе­о­град 1995), Ша­ре­ни ве­тар (Бе­о­град 1998), У огле­да­лу (Бе­о­град 2001), Чу­де­сна моћ срем­ске кле­пе­ту­ше (Ру­ма 2002), По­след­њи ђе­рам (Ру­ма 2003), Пи­смо у тра­ви (Ру­ма 2004), Злат­но до­ба Сре­ма (Бе­о­град 2005, дру­го  из­да­ње – 2008, треће издање – 2011),  Про­ки­не при­че (Бе­о­град 2006), Пра­ви Сре­мац има три ше­ши­ра (Бе­о­град 2007), Бо­ље ма­ло су­тра (Бе­о­град 2007), Ср­бо­сла­вље (Бе­о­град 2008), Аргелуша (Београд, 2010), Црква сељачких јутрења (Београд, 2011), Равница та добра вила (Београд, 2013), Последњи ђерам (Београд, 2013).

 

Као са­рад­ник Ра­дио Бе­о­гра­да, за ко­ји је ра­дио пре­ко два­де­сет го­ди­на, на­пи­сао је и слу­ша­о­ци­ма про­чи­тао око хи­ља­ду при­ло­га: при­ча, за­пи­са, ху­мо­ре­ски, афо­ри­за­ма о се­лу, ко­мен­та­ра и са­ти­рич­них пе­са­ма.

 

Ра­ди­вој Про­ко­пље­вић жи­ви у Пе­тров­чи­ћу у Глав­ном шо­ру. Члан је Удру­же­ња књи­жев­ни­ка Ср­би­је.


Књиге: