Тања Прокопљевић


Та­ња Про­ко­пље­вић ро­ђе­на 1971. године у Зе­му­ну, где је за­вр­ши­ла основну и сред­њу шко­лу. У  Бе­о­гра­ду је сте­кла ви­ше ту­ри­стич­ко обра­зо­ва­ње. У Аме­ри­ци сту­ди­ра­ла ен­гле­ски је­зик. По по­врат­ку из Аме­ри­ке (1995) успе­шно се ба­ви но­ви­нар­ством све до 2001. Ра­ди­ла је за днев­ни лист По­ли­ти­ка, ча­со­пис Моћ при­ро­де и др. Бавила се и издаваштвом, са­мо­стал­но је во­ди­ла из­да­вач­ку де­лат­ност у ИП „Естарт“.      

    

Пр­ву аутор­ску књи­гу – збир­ку но­вин­ских тек­сто­ва под на­зи­вом Ка­ко упе­ца­ти му­жа, об­ја­вљу­је 2002. го­ди­не. Аутор је сле­де­ћих збир­ки пе­са­ма: Жи­во­плет (2003), Смрт­ник у по­кре­ту (2004), Сла­вуј љу­ба­ви (2004), Под кљу­чем исти­не (2006), Сти­хо­во­ље­ни днев­ник (2010), Сти­хо­ја­вља­ње (2014), Сти­хо­ва­ње у бо­лу и љу­ба­ви (2016), Сти­хо­ду­шни при­ка­зи (2018), Са­бла­сни и Ста­ме­ни (2018, 2020), Сти­хо­вље­ни плам (2019, 2020), Безвремена (2020). Пе­сме су јој пре­вође­не на ви­ше стра­них је­зи­ка.

 

Об­ја­ви­ла књи­гу: Пул­сив­но као но­ви пра­вац у умет­но­сти – есеј о кре­та­њи­ма у са­вре­ме­ној умет­но­сти (2009); као и књи­ге про­зе: Ис­по­вест жр­тве – до­ку­мен­тар­на про­за (2010), Оду­шак – ро­ман (2012) и Муч­но до­ба и пу­те­ви сре­ће – ро­ман  (2016).

 

Члан је Удру­же­ња књи­жев­ни­ка Ср­би­је и Удру­же­ња но­ви­на­ра Ср­би­је. Тре­нут­но је у ста­ту­су сло­бод­ног умет­ни­ка као књи­жев­ник.


Књиге: