Љ­иљ­ана Милано­вић р­ођ­ена је у См­ед­ере­ву 1962. Осмо­г­од­ишњу шко­лу з­ав­рш­ила је у Дру­го­вцу, а сре­дњу упра­вну у См­едере­ву. О­бј­ав­ила зби­рку п­ес­ама за  д­ецу Зв­ери по м­ери (2008). Пе­сме је об­ја­вљи­ва­ла у збор­ни­ци­ма и ча­со­пи­си­ма за кул­ту­ру: Ћи­ри­ли­ца сло­во срп­ског ли­ца, Би­љо­бер, Ум­но, Ада, Пе­снич­ко про­ле­ће Чу­ка­ри­це, Вр­шач­ко пе­ро, Га­ра­ви со­как, Син­ђе­ли­ће­ве че­гар­ске ва­тре, Олов­ко не ћу­ти, Из­вор­ник 9, Па­ла­нач­ко по­ет­ско ле­то. Са­ти­рич­не тек­сто­ве је об­ја­вљи­ва­ла у Но­со­ро­гу, ча­со­пи­су за са­ти­ру, ху­мор и ка­ри­ка­ту­ру. Има дво­је де­це, Ни­ко­лу и Ка­та­ри­ну. Жи­ви у Дру­гов­цу код Сме­де­ре­ва.

Књиге:

• До мене је