Владимир Ћоровић


Студије словенске и германске филологије Владимир Ћоровић је завршио у Бечу 1908. године. Као најбољи студент бечког универзитета, стекао је право на посебно одличје – на златан прстен цара Фрање Јосифа. Одбио га је у знак протеста због анексије Босне и Херцеговине. Докторирао је у Бечу 1908. године. Специјалистичке студије наставио је у Минхену, а продужио у Паризу и Болоњи. Године 1909. постављен је за кустоса Земаљског музеја у Сарајеву.

 

Убрзо након почетка Првога светског рата ухапшен је због активне сарадње са илегалном револуционарном организацијом „Млада Босна“ и услед сумње да је био умешан у организовање сарајевског атентата. Осуђен је на велеиздајничком процесу у Бањалуци на осам година тешке тамнице. Помилован је, с већином осталих заточеника на иницијативу шпанског краља, након три године робовања, крајем 1917. године.

 

Ћоровић је 1919. године изабран за ванредног професора народне историје, а 1921. за редовног. Дописни члан Српске краљевске академије постао је 1922, а редовни 1931. године. У раздобљу између 1933. и 1935. био је декан Филозофског факултета, а у периоду 1935–1936. и ректор Универзитета у Београду.

 

Најзначајнија дела су: Историја српског академског друштва „Зора“ у Бечу. Прилог историји омладинског покрета (Рума, 1905), Војислав Илић (1862–1894). Књижевна студија (Мостар, 1906), Мостар и његови књижевници у другој половини XIX столећа (Мостар, 1907), Велика Србија (1924), Свети Сава у народном предању (1927), Наше победе (1929), Историја српскога народа и Историја Југославије (Београд, 1933), Односи између Србије и Аустроугарске у XX веку (1936), Карађорђе и Први српски устанак (1937), Србија од 1858-1913 (1937).


Књиге: