Зоран Хр. Радисављевић


Зоран Хр. Радисављевић (1952), рођен је у Рашки. Завршио је студије југословенских књижевности и српскохрватског језика на Филолошком факултету у Београду.


Објавио је збирке песама: Мртво слово (2003), Велико уво (2009), Други долазак Христа и Вино из костију – Wine from bones, на српском и енглеском (2013), Велико уво – Големото уво, на српском и македонском (2014), Света трешња (2015), Мртва природа (2016), Света трешња (2017, дуго издање), књиге разговора: Тупо перо (2001), Огледало без позлате (2006), Кавез закључан изнутра (2009), Све више ћутим и слушам (2011), 33 питања и Лице испод маске (2012), Писано руком (2014), Сејање по камену (2017), публицистичке књиге: Водени цвет (2005), Голуб у лављој кожи (2010), Срце се хлади у фрижидеру (2015), романсиране дијалошке трактате: Изгубљена самоћа В. М. (2003) и Филозофија живота В. М. (2007). Приредио је књиге: Похвала поезији (2002), Речник мисли (2005), Гласна глава (2008), Корак на дугом путу (2015).


Поезија му је превођена на енглески, белоруски, бугарски, јерменски, словеначки и македонски језик. Члан је Удружења новинара Србије (од 1983) и Удружења књижевника Србије (од 2003). Добитник је „Златне значке” Културно-проветне заједице Србије (2000), Награде Српске књижевне задруге за животно дело (2011), „Златног беочуга” Културно-просветне заједнице Београда (2012), Повеље „Јован Скерлић”, и Награде „Троношки родослов” (2014), Награде „Пелагићев рунолист” Књижевне заједнице „Васо Пелагић” и Завичајног друштва „Змијање” из Бањалуке, Награде „Милан Ракић“ Удружења књижевника Србије, Награде за животно дело Удружења новинара Србије (2016) и Јубиларне повеље „Арке“ из Смедерева (2017). Био је дугогодишњи новинар и уредник Културне рубрике, и Културног додатка „Политике, а сада је оперативни уредник часописа „Нова Зора“, и члан редакције „Књижевих новина“.


Књиге: