Благоје Бабић


Благоје Симов Бабић, ро­ђен је 9. ок­то­бра 1937. у Се­ли­шти­ма, оп­шти­на Пла­на, срез Би­ле­ћа, округ Мо­стар, Хер­це­го­ви­на, Ба­но­ви­на Зет­ска, Кра­ље­ви­на Ју­го­сла­ви­ја. Од 1955. на­ста­њен у Ср­би­ји – пр­во у Вој­во­ди­ни, по­том у Бе­о­гра­ду. Др­жа­вља­нин Ср­би­је.

 

У пе­тој го­ди­ни остао без оца. У ше­стој го­ди­ни из­ве­ден на стре­ља­ње по осно­ву на­ред­бе Адол­фа Хи­тле­ра „Сто срп­ских ци­ви­ла за јед­ног не­мач­ког вој­ни­ка“. Сто­ич­ки под­нео увре­ду што је про­це­њен на је­дан одсто јед­ног не­мач­ког вој­ни­ка. Из­вр­ше­ње ре­пре­са­ли­је оме­ла ита­ли­јан­ска вој­ска Бе­ни­та Му­со­ли­ни­ја ко­ји је спре­чио до­вр­ше­ње уста­шке ис­тра­ге Ср­ба у Хер­це­го­ви­ни.

 

За­вр­шио основ­ну шко­лу у Пре­ра­ци­ма и на Пла­ној; ни­жу гим­на­зи­ју у Вај­ској и Би­ле­ћи; ви­шу гим­на­зи­ју у Тре­би­њу, Би­ле­ћи, Оџа­ци­ма и Но­вом Са­ду; Прав­ни фа­кул­тет на Бе­о­град­ском уни­вер­зи­те­ту где је сте­као и сте­пен ма­ги­стра ме­ђу­на­род­ног пра­ва. Сте­пен док­то­ра еко­ном­ских на­у­ка сте­као на Еко­ном­ском фа­кул­те­ту у Са­ра­је­ву.

 

Од 1962. за­по­слен у Ин­сти­ту­ту за ме­ђу­на­род­ну по­ли­ти­ку и при­вре­ду у Бе­о­гра­ду. Био са­рад­ник у Оде­ље­њу за Ази­ју, по­том управ­ник Цен­тра за свет­ску при­вре­ду и за­ме­ник ди­рек­то­ра Ин­сти­ту­та. Сте­као зва­ње на­уч­ног са­вет­ни­ка.

 

На Еко­ном­ском фа­кул­те­ту у Мо­ста­ру сте­као зва­ње ре­дов­ног про­фе­со­ра. Пре­да­вао Ме­ђу­на­род­не еко­ном­ске од­но­се и Ме­ђу­на­род­не фи­нан­си­је. На Еко­ном­ском фа­кул­те­ту Но­во­сад­ског уни­вер­зи­те­та уче­ство­вао у на­ста­ви и из­ра­ди уџ­бе­ни­ка Фи­нан­си­је. Био по­кре­тач и глав­ни уред­ник ча­со­пи­са Пре­глед свет­ске при­вре­де и Европ­ско за­ко­но­дав­ство као и Реч­ни­ка EURO­VOC. Стра­ни је­зи­ци: ен­гле­ски, фран­цу­ски, ру­ски и ита­ли­јан­ски.

 

Спе­ци­ја­ли­за­ци­је у ино­стран­ству: Ви­со­ке европ­ске сту­ди­је у Ин­сти­ту­ту за европ­ске сту­ди­је у То­ри­ну; Те­о­ри­ја и по­ли­ти­ка еко­ном­ског раз­во­ја у Ин­сти­ту­ту за раз­вој ју­жне Ита­ли­је у Ри­му; Спољ­но фи­нан­си­ра­ње при­вред­ног раз­во­ја у Глав­ној бан­ци за при­вред­ну са­рад­њу у Па­ри­зу. На­уч­ни ску­по­ви и сту­диј­ска пу­то­ва­ња: Ал­жир, Бел­ги­ја, Грч­ка, Ита­ли­ја, Ки­на, Ма­ђар­ска, Не­мач­ка, Пољ­ска, Ру­си­ја, Сло­вач­ка, Укра­ји­на, Фран­цу­ска, Швај­цар­ска, Швед­ска, Шпа­ни­ја.

 

Члан­ство у на­уч­ним удру­же­њи­ма и уста­но­ва­ма: (а) у зе­мљи: Срп­ска ака­де­ми­ја еко­ном­ских на­у­ка, Од­бор за еко­ном­ске на­у­ке СА­НУ; На­уч­но дру­штво еко­но­ми­ста Ср­би­је; Удру­же­ње прав­ни­ка у при­вре­ди Ср­би­је; Удру­же­ње за ме­ђу­на­род­но пра­во; (б) у ино­стран­ству, члан­ство или са­рад­ња: Европ­ско удру­же­ње ази­ја­то­ло­га; Фо­рум Дел­фи; Европ­ско удру­же­ње за ево­лу­тив­ну по­ли­тич­ку еко­но­ми­ју; Ме­ђу­на­род­но удру­же­ње еко­но­ми­ста фран­цу­ског је­зи­ка; Ме­ђу­на­род­на ка­дров­ска ака­де­ми­ја Укра­ји­не.

 

Об­ја­вио 20 књи­га и око 250 дру­гих ра­до­ва, укљу­чу­ју­ћи ви­ше ра­до­ва на стра­ним је­зи­ци­ма. Ода­бра­ни ра­до­ви: Стра­ни при­ват­ни ка­пи­тал у не­раз­ви­је­ним зе­мља­ма – Не­ка ис­ку­ства азиј­ских зе­ма­ља (1982); Пре­лаз у тран­зи­ци­ји (1996); Фи­нан­сиј­ски и мо­не­тар­ни од­но­си Ју­го­сла­ви­је с европ­ским окру­же­њем (2000); Реч­ник EURO­VOC (глав­ни уред­ник) (2006); Еко­но­ми­ја Ази­је (2007); Во­дич кроз Пра­во ЕУ (глав­ни уред­ник) (2009); До­жи­вља­ји јед­ног Ди­нар­ца (2012); По­ход цр­ве­ног ла­пи­са (2015).

 

У сло­бод­ном вре­ме­ну ба­ви се ан­ти-скулп­ту­ром у др­ве­ту.


Књиге: