По вокацији историчар, Предраг В. Остојић почео је књижевни рад објављивањем песама и кратких прича у књижевним часописима. Његове песме налазе се у антологијама „Дурмиторски пјеснички вијенац“ и „Кад Рудо лиром заруди“, као и у монографији „Зета некад и сад“. Објавио је збирку поезије „Пуна празнина“ у издању Универзитетске ријечи у Никшићу, 1990. и роман „Чичина прича (или) Страдање српско“ (Београд, 2006–2016) (седам издања), за који је 2008. године добио награду „Драгиша Кашиковић“.

Проучавајући историју Другог светског рата, објавио је више чланака у историјским часописима и на интернет порталима. Објавио је историјску студију „Заробљавање генерала Михаиловића“, Армон, Београд 2010–2012 (три издања); Дабар, Добрун, 2015/16. (четврто и пето издање).

Проучавајући период Првог светског рата, објавио је историјске студије „Горњодрински офанзивни фронт 1914“ (Армон, Београд 2014) и „Црногорска Санџачка војска на Горњодринском фронту 1914–1915“ (ЈУ Народна библиотека Просвјета Рудо – „Армон“ Београд, 2016).

Аутор је монографије „Рудо у Великом рату 1914–1918“ и коаутор монографије „Педесет година средње школе у Рудом“ (ЈУ Народна библиотека „Просвјета“, Рудо 2018). Уредник је интернет портала www.savremenaistorija.com.

Књиге:

• Рудо у Великом рату 1914–1918.