Радомир Мићуновић
Радомир Мићуновић рођен је 1940. у Лозовику. Детињство провео у Великом Орашју и Новој Пазови, гимназију завршио у Старој Пазови, а Филолошки факултет (група југословенске и опште књижевности) у Београду, где живи.
Био је новинар „Борбе” и главни и одговорни уредник листа „Ехо”. Објавио тридесетак наслова. Неке збирке су му се појавиле на чешком, словачком, македонском и словеначком. Сем поезије, пише критику и повремено преводи. Победио је 1969. на Првом југословенском фестивалу поезије у Врбасу. Добитник је Печата вароши сремскокарловачке. Међу вредним признањима налазе се награде са именима домаћих великана Ива Андрића и Радоја Домановића. Ималац је Златне значке Културно-просветне заједнице Србије и повеље „Симо Матавуљ“.
Збирке песама за одрасле: Крилна окна (Матица српска, Нови Сад, 1970), Дан и бездан (Матица српска, Нови Сад, 1974), Одрон (Матица српска, Нови Сад, 1980), Узидана магла (Побједа, Титоград, 1981), Кожни повез, Универзитетска ријеч, Никшић, 1989), Јава и други снови (Ободско слово, Ријека Црнојевића, 1997), Неке давне песме (ГЕА, Београд, 1997), Лирика – изабране песме (Унирекс, Подгорица, 1997), Магична поља (Просвета, Београд, 1997) , Козмограф (Просвета, Београд, 2002), Излазак из перфекта (Бонарт, Нова Пазова, 2002), Магична поља и коментари (Подгорица, 2004), Из/повести (Просвета, Београд, 2006), Наслов (Бонарт, Нова Пазова, 2007), Пољубне и погубне песме (Свет књиге, Београд, 2018).
Објавио је и петнаестак збирки за децу.
Књиге: