Ра­до­мир Ми­ћу­но­вић  ро­ђен је 1940. у Ло­зо­ви­ку. Де­тињ­ство про­вео у Ве­ли­ком Ораш­ју и Но­вој Па­зо­ви, гим­на­зи­ју за­вр­шио у Ста­рој Па­зо­ви, а Фи­ло­ло­шки фа­кул­тет (гру­па ју­го­сло­вен­ске и оп­ште књи­жев­но­сти) у Бе­о­гра­ду, где жи­ви.

Био је но­ви­нар „Борбе” и глав­ни и од­говор­ни уред­ник ли­ста „Ехо”. Об­ја­вио три­де­се­так на­сло­ва. Не­ке збир­ке су му се по­ја­ви­ле на че­шком, сло­вач­ком, ма­ке­дон­ском и сло­ве­нач­ком. Сем по­е­зи­је, пи­ше кри­ти­ку и по­вре­ме­но пре­во­ди. По­бе­дио је 1969. на Пр­вом ју­го­сло­вен­ском фе­сти­ва­лу по­е­зи­је у Вр­ба­су. До­бит­ник је Пе­ча­та ва­ро­ши срем­ско­кар­ловач­ке. Ме­ђу вред­ним при­зна­њи­ма налазе се на­гра­де са име­ни­ма до­ма­ћих ве­ли­ка­на Ива Ан­дрића и Ра­до­ја До­ма­но­ви­ћа. Има­лац је Злат­не знач­ке Кул­тур­но-про­свет­не за­јед­ни­це Ср­би­је и по­ве­ље „Си­мо Ма­та­вуљ“.

Збир­ке пе­са­ма за од­ра­сле: Крил­на ок­на (Ма­ти­ца срп­ска, Но­ви Сад, 1970), Дан и без­дан (Ма­ти­ца срп­ска, Но­ви Сад, 1974), Од­рон (Ма­ти­ца срп­ска, Но­ви Сад, 1980), Узи­да­на ма­гла (По­бје­да, Ти­то­град, 1981), Ко­жни по­вез, Уни­вер­зи­тет­ска ри­јеч, Ник­шић, 1989), Ја­ва и дру­ги сно­ви (Обод­ско сло­во, Ри­је­ка Цр­но­је­ви­ћа, 1997), Не­ке дав­не пе­сме (ГЕА, Бе­о­град, 1997), Ли­ри­ка – иза­бра­не пе­сме (Уни­рекс, Под­го­ри­ца, 1997), Ма­гич­на по­ља (Про­све­та, Бе­о­град, 1997) , Ко­змо­граф (Про­све­та, Бе­о­град, 2002), Из­ла­зак из пер­фек­та (Бо­нарт, Но­ва Па­зо­ва, 2002), Ма­гич­на по­ља и ко­мен­та­ри (Под­го­ри­ца, 2004), Из/по­ве­сти (Про­све­та, Бе­о­град, 2006), На­слов (Бо­нарт, Но­ва Па­зо­ва, 2007), Пољубне и погубне песме (Свет књиге, Београд, 2018).

Об­ја­вио је и пет­на­е­стак збир­ки за де­цу.

Књиге:

• Пољубне и погубне песме