Слободан Гавриловић


Сло­бо­дан Га­ври­ло­вић, со­ци­о­лог (1951, При­је­вор, Ча­чак). Ма­ги­стри­рао на Фа­кул­те­ту по­ли­тич­ких на­у­ка Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду.

 

О жи­во­ту и де­лу Жи­во­ји­на Па­вло­ви­ћа на­пи­сао ви­ше сту­ди­ја и при­ре­дио пет књи­га: Жи­во­јин Па­вло­вић, Би­ланс со­вјет­ског тер­ми­до­ра, Ужи­це 2001; Жи­во­јин Па­вло­вић из­ме­ђу дог­ме и кри­ти­ке, Бе­о­град, 2001; Ода­бра­ни но­ви­нар­ски члан­ци Жи­во­ји­на Па­вло­ви­ћа, Ча­је­ти­на 2001; Ар­хив­ска гра­ђа о Жи­во­ји­ну Па­вло­ви­ћу, Ужи­це 2001; Жи­во­јин Па­вло­вић и Би­ланс со­вјет­ског тер­ми­до­ра, Бе­о­град, 2008. и  2010.

 

Пу­бли­ко­вао је и че­ти­ри књи­ге о јав­ном и по­ли­тич­ком де­ло­ва­њу: Ср­би­ја је жед­на де­мо­кра­ти­је – го­во­ри у Скуп­шти­ни, Бе­о­град 1998; При­лог од­бра­ни де­мо­кра­ти­је, Бе­о­град 2006; Си­ђи с вла­сти да ме­ри­мо ча­сти, Бе­о­град 2015; Гла­сник и кул­ту­ра, Бе­о­град, 2017;  као и три струч­не књи­ге: По­ло­жај ста­рих лица на Зла­ти­бо­ру, Ча­је­ти­на 2001; Мла­ди рад­ни­ци, Ужи­це 2003, Ет­нограф­ско ства­ра­ла­штво Љу­би­ше Р. Ђе­ни­ћа Ру­јан­ског, Бе­о­град 2015.

 

Објавио је, такође, ро­ма­не: Џе­лат (Бе­о­град 2012) и Збег (Бе­о­град 2015), као и књи­гу за де­цу Унук во­ди де­ду – са уну­ци­ма Љу­бо­ми­ром и Је­вре­мом (Бе­о­град, 2017).

 

Сло­бодан Га­ври­ло­вић је члан  Срп­ског књи­жев­ног друштва. Жи­ви у Бе­о­гра­ду.


Књиге: