Винко Пандуревић, генерал–потпуковник


Ге­не­рал–пот­пу­ков­ник др Вин­ко Пан­ду­ре­вић ро­ђен је 25. ју­на 1959. го­ди­не у се­лу Ја­сик, оп­шти­на Со­ко­лац. Основ­ну шко­лу за­вр­шио у Ћа­ва­ри­на­ма и Со­ко­ло­ви­ћи­ма (1974); гим­на­зи­ју у Со­ко­цу (1978); Вој­ну ака­де­ми­ју коп­не­не вој­ске, смер пе­ша­ди­ја у Бе­о­гра­ду и Са­ра­је­ву (1982); магистарске сту­ди­је со­ци­о­ло­ги­је на Фа­кул­те­ту за со­ци­о­ло­ги­ју, по­ли­тич­ке на­у­ке и но­ви­нар­ство у Љу­бља­ни (1989); у сeптeмбру 1991. го­ди­не зaпoчeo je шко­ло­ва­ње у Кoмaнднo-штаб­ној шко­ли Коп­не­не вој­ске Ју­го­сло­вен­ске на­род­не ар­ми­је (ЈНА), ко­је му је пре­ки­ну­то због ан­га­жо­ва­ња у рат­ним деј­стви­ма на про­сто­ру Хр­ват­ске. Шко­лу на­ци­о­нал­не од­бра­не у Бе­о­гра­ду за­вр­шио (1997) и док­тор­ске сту­ди­је со­ци­о­ло­шких на­у­ка на Фи­ло­зоф­ском фа­кул­те­ту Уни­вер­зи­те­та у Срп­ском Са­ра­је­ву (1998).

 

Про­из­ве­ден у чин пе­ша­диј­ског пот­по­руч­ни­ка 30. ју­ла 1982, а уна­пре­ђен у чин по­руч­ни­ка 1983, ка­пе­та­на 1987, ка­пе­та­на пр­ве кла­се 1991, ма­јо­ра 1993 (ван­ред­но), пот­пу­ков­ни­ка 1994 (ван­ред­но), пу­ков­ни­ка 1995 (ван­ред­но), ге­не­рал–ма­јо­ра 28. ју­на 1997 (ван­ред­но) и у чин ге­не­рал–пот­пу­ков­ни­ка 21. мар­та 2001. го­ди­не (ван­ред­но).

 

Оба­вљао је сле­де­ће ду­жно­сти у ЈНА: ко­ман­дир во­да и че­те у Шко­ли ре­зер­вних офи­ци­ра у Љу­бља­ни, ко­ман­дир пе­ша­диј­ске че­те; пред­сед­ник омла­дин­ске ор­га­ни­за­ци­је у ЈНА у Љу­бљан­ском кор­пу­су; по­моћ­ник ко­ман­дан­та ба­та­љо­на за по­ли­тич­ки рад, ујед­но за­ме­ник ко­ман­дан­та ба­та­љо­на; ко­ман­дант ба­та­љо­на; а у Војсци Републике Српске: ко­ман­дант Ви­ше­град­ске бри­га­де (ујед­но на­чел­ник Шта­ба так­тич­ке гру­пе „Ви­ше­град“, а ка­сни­је и ко­ман­дант Так­тич­ке гру­пе); ко­ман­дант Звор­нич­ке пе­ша­диј­ске бри­га­де (ујед­но у ви­ше на­вра­та ко­ман­до­вао при­вре­ме­ним са­ста­ви­ма ран­га бри­га­де из Дрин­ског кор­пу­са ан­га­жо­ва­ним у зо­на­ма Првог и Другог кра­ји­шког кор­пу­са ВРС); на­чел­ник Опе­ра­тив­ног оде­ље­ња у Опе­ра­тив­но-на­став­ној упра­ви Глав­ног шта­ба ВРС у Хан Пи­је­ску; за­ме­ник на­чел­ни­ка Ге­не­рал­шта­ба Вој­ске Ре­пу­бли­ке Срп­ске у Би­је­љи­ни; на­чел­ник Цен­тра за вој­но­страте­шке сту­ди­је и ис­тра­жи­ва­ња у Ге­не­рал­шта­бу Вој­ске Ре­пу­бли­ке Срп­ске у Би­је­љи­ни и са­вет­ник пред­сед­ни­ка Ре­пу­бли­ке Срп­ске у Ба­ња Лу­ци.

 

Слу­жбо­вао је у гар­ни­зо­ни­ма: Љу­бља­на, Ви­ше­град, Звор­ник, Би­је­љи­на, Ба­ња Лу­ка и Бе­о­град. Од­ли­ко­ван је Ме­да­љом за вој­не за­слу­ге и Ме­да­љом Пе­тра Мр­ко­њи­ћа (два пу­та у то­ку ра­та за­јед­но са бри­га­дом ко­јом је ко­ман­до­вао).

 

Као при­пад­ник ЈНА уче­ство­вао је у ору­жа­ним су­ко­би­ма на про­сто­ру бив­ше СФРЈ и то: у Сло­ве­ни­ји (Љу­бља­на), Хр­ват­ској (на под­руч­ју Ду­бров­ни­ка и за­пад­не Сла­во­ни­је) и БиХ (на под­руч­ју Ви­ше­гра­да). У од­брам­бе­но-отаџ­бин­ском ра­ту срп­ског на­ро­да у БиХ уче­ство­вао је од 12. ма­ја 1992. до 14. де­цем­бра 1995. го­ди­не на ду­жно­сти­ма: ко­ман­дан­та Ви­ше­град­ске бри­га­де, Так­тич­ке гру­пе „Ви­ше­град“ са­ста­вље­не од четири бри­га­де, а по­том Звор­нич­ке бри­га­де (од де­цем­бра 1992. са ко­јом је уче­ство­вао у ору­жа­ним бор­ба­ма ши­ром Ре­пу­бли­ке Срп­ске). Као ко­ман­дант бри­га­де ра­њен је 28. ав­гу­ста 1992. го­ди­не, у ак­тив­ним бор­бе­ним деј­стви­ма на под­руч­ју За­глав­ка (оп­шти­на Ви­ше­град). Пен­зи­о­ни­сан је 7. мар­та 2002. го­ди­не.

 

Објавио књи­ге: Со­ци­јал­на еко­ло­ги­ја (1996), Со­ци­о­ло­ги­ја вој­ске (1999), Осно­ви док­три­не од­бра­не Ре­пу­бли­ке Срп­ске (1999), На­ци­о­нал­ни ин­те­ре­си као ис­хо­ди­ште вој­не док­три­не (2001), Рат у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни и па­ра­вој­не фор­ма­ци­је (2004), Ср­би у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни од де­кла­ра­ци­је до кон­сти­ту­ци­је (2012), Рат у БиХ и ства­ра­ње ВРС (2015), Жи­вот се бра­ни исти­ном (2015) и Нови хладни рат и Србија (2018). Об­ја­вио је ви­ше струч­них ра­до­ва у збор­ни­ци­ма и ча­со­пи­си­ма: Ва­се­ље­на (Срп­ско Са­ра­је­во), Te­o­ri­ja in prak­sa, De­lo, Dnev­nik и Mla­di­na (Љу­бља­на), Ma­ri­bor­ski ve­čer (Ма­ри­бор), Вој­но де­ло (Бе­о­град), Де­фен­до­ло­ги­ја (Ба­ња Лу­ка). Ра­дио је као ви­ши аси­стент на пред­ме­ту „Со­ци­о­ло­ги­ја“ на Тех­но­ло­шком фа­кул­те­ту у Звор­ни­ку, где је био иза­бран у на­став­но зва­ње до­цен­та 1998. го­ди­не.

 

Ха­шки три­бу­нал га је оп­ту­жио за зло­чи­не на под­руч­ју Сре­бре­ни­це и Звор­ни­ка у ју­лу 1995. го­ди­не, као ко­ман­дан­та Звор­нич­ке бри­га­де, и осу­дио га на 13 го­ди­на за­тво­ра „за по­ма­га­ње уби­ста­ва и про­гон“ му­сли­ма­на са под­руч­ја Сре­бре­ни­це. Осло­бо­ђен је дру­гих та­ча­ка оп­ту­жни­це. Од­слу­жио је ви­ше од десет го­ди­на ка­зне, на­кон че­га је осло­бо­ђен. Са по­ро­ди­цом жи­ви у Бе­о­гра­ду.


Књиге: