Милош Окука и Никола Лакета


Ми­лош Оку­ка, проф. др., фи­ло­лог. Ро­ђен 2. ав­гу­ста 1944. у се­лу По­ри­ја (Улог) у под­нож­ју Мо­ри­на. Основ­ну шко­лу по­ха­ђао у Уло­гу и Љу­бу­шком, учи­тељ­ску шко­лу и Фи­ло­зоф­ски фа­кул­тет у Са­ра­је­ву. По за­вр­шет­ку сту­ди­ја иза­бран за аси­стен­та на Од­сје­ку за ју­жнословенске је­зи­ке Фи­ло­зоф­ског фа­ку­лте­та у Са­ра­је­ву. Ма­ги­стри­рао 1983, док­то­ри­рао 1988, кад је по­стао до­цент. За ре­дов­ног про­фе­со­ра иза­бран 1998. Био је лек­тор и го­сту­ју­ћи про­фе­сор на ви­ше ње­мач­ких и аустриј­ских уни­вер­зи­те­та. Од 1992. до пен­зи­о­ни­са­ња 2009. пре­да­вао на Уни­вер­зи­те­ту у Мин­хе­ну. Жи­ви у Мин­хе­ну.

 

Аутор је мно­гих ра­до­ва из ди­ја­лек­то­ло­ги­је, исто­ри­је књи­жев­ног је­зи­ка, стан­дар­до­ло­ги­је, ли­те­ра­ту­ре и кул­ту­ре, те књи­га: Sa­va Mr­kaljals Re­for­ma­tor der ser­bischen Kyril­li­za (München, 1975), Go­vor Ra­me (Sa­ra­je­vo, 1983), Je­zik i po­li­ti­ka (Sa­ra­je­vo, 1983), Pri­če o ob­li­ci­ma ri­je­či (Sa­ra­je­vo, 1984), U Vu­ko­vo do­ba (Sa­ra­je­vo, 1987), Ogle­di o na­šem knji­žev­nom je­zi­ku (Nik­šić, 1990), A Bi­bli­o­graphy of Re­cent Li­te­ra­turе on Ma­ce­do­nian, Ser­bo-Cro­a­tian, and Slo­ve­ne Lan­gu­a­ge (München, 1990, сa R. L. Len­ce­kom), Eine Sprac­he – vi­e­le Er­ben (Kla­gen­furt, 1998), Bo­snien-Her­ze­go­wi­na vor 100 Ja­hren in Wort und Bild. Bo­sna i Her­ce­go­vi­na pri­je 100 go­di­na u ri­je­či i sli­ci. Bo­snia and Her­ze­go­vi­na 100 Years ago in Word and Pic­tu­res (München Sa­ra­je­vo Ba­nja Lu­ka, 1999, сa Me­hom Šo­še), De­utsch-ser­bische Kul­tur­be­zi­e­hun­gen im Spi­e­gel des Vol­ksli­e­des (Ham­burg, 2003), Srp­ski na kri­znom pu­tu (Is­toč­no Sa­ra­je­vo, 2006), Srp­ski di­ja­lek­ti (Za­greb, 2008), Са­ло де­бе­ло­га је­ра ли­бо азбу­ко­про­трес Са­ве Мр­ка­ља у ста­ром и но­вом ру­ху (За­греб, 2010), У вр­тло­гу Ма­ти­це (За­греб, 1914), Оно­ма­сти­ка До­њег Бор­ча (Мин­хен Ба­ња Лу­ка, 2015, ру­ко­пис).

 

Ко­а­у­тор и при­ре­ђи­вач књи­га Knji­žev­ni je­zik u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni od Vu­ka Ka­ra­dži­ća do kra­ja austro­u­gar­ske vla­da­vi­ne (München, 1991, сa Lj. Stan­čić), Das zer­ris­se­ne Herz. Re­i­sen durch Bo­snien-Her­ze­go­wi­na 1530-1993 (München, 1994, сa P. Reh­der), Tra­u­mre­i­sen und Gren­zer­mes­sun­gen. Re­i­sen­de aus fünf Ja­hr­hun­der­ten über Slo­ve­nien (Kla­gen­furt, 1994, сa K.D. Olo­fom), До­бра зе­мљо шап­ни кроз згње­че­не вла­ти. Срп­ска књи­жев­ност Бо­сне и Хер­це­го­ви­не од Љу­ба­ви­ћа до да­нас (Ба­ња Лу­ка Бе­о­град, 2001), Le­xi­kon der Sprac­hen des europäischen Ostens (Kla­gen­furt, 2002), Ter­ra Bo­sna (Kla­gen­furt, 2002, са G. Fische­rom), Hr­vat­ska knji­žev­nost Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne od XV. sto­lje­ća do da­nas. An­to­lo­gi­ja po­e­zi­je i pro­ze (Sa­ra­je­vo, 2002/2003), Ger­ma­no-Sla­vi­stische Beiträge (сa U. Schwe­i­e­rom, München, 2004), Hr­vat­ska knji­žev­nost Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne kon­cem 19. i po­čet­kom 20. sto­lje­ća (Sa­ra­je­vo, 2005), Sla­wo­ni­en (Kla­gen­furt, 2005, сa G. Fische­rom), Kvar­ner (Kla­gen­furt, 2006, сa G. Fische­rom), По­ја­ња и ка­зи­ва­ња у скрб­на и бе­суд­на вре­ме­на. Књи­жев­но­је­зич­ка ба­шти­на бо­сан­ских и хер­це­го­вач­ких Ср­ба под тур­ском вла­шћу (Ис­точ­но Са­ра­је­во, 2007), Mo­star (Kla­gen­furt, 2006, сa G. Fische­rom), Voj­vo­di­na, (Kla­gen­furt, 2009, сa Ge­rom Fische­rom), Bač­ka (Kla­gen­furt, 2010, сa D. Za­ba­ra­hom), Ba­nat (Kla­gen­furt, 2010, сa D. Za­ba­ra­hom), Ivo An­drić, Lyrik und lyrische Pro­sa. Ex Pon­to (Kla­gen­furt, 2012), Niš (Kla­gen­furt, 2012, сa D. Za­ba­ra­hom), An den Anfängen der ser­bischen Phi­lo­lo­gie (сa G. Ilić Mar­ko­vić, A. Kretschmer), Frank­furt/MBru­xel­lesNew YorkOx­fordWi­en, 2012).

 

За на­уч­ни рад до­био је на­гра­ду Гра­да Са­ра­је­ва 1985, на­гра­ду „Са­ва Мр­каљ“ СКД „Про­свје­та“ из За­гре­ба 2014. и на­гра­ду Па­вла и Mилке Ивић 2014.

 

Ни­ко­ла Ла­ке­та, проф., исто­ри­чар. Ро­ђен је 18. де­цем­бра 1949. у се­лу Плу­жи­на­ма (Не­ве­си­ње) на­до­мак Мо­ри­на. Основ­ну шко­лу и гим­на­зи­ју за­вр­шио у Не­ве­си­њу 1969. Ди­пло­ми­рао на Фи­ло­зоф­ском фа­кул­те­ту у Са­ра­је­ву на гру­пи исто­ри­ја 1974. Као про­фе­сор исто­ри­је ра­дио у гим­на­зи­ји „Алек­са Шан­тић” у Не­ве­си­њу од 1974. до 1985, за­тим у Ме­тал­ској шко­ли у Зе­ни­ци од 1985. до 1992. Од 1997. жи­ви и ра­ди у Аустра­ли­ји. Ба­ви се про­у­ча­ва­њем се­о­ба и ет­нич­ких про­мје­на на Бал­ка­ну и по­ри­је­клом срп­ских по­ро­ди­ца. Пи­ше за но­вин­ске и елек­трон­ске пор­та­ле.


Књиге: