Вјекослав Вукадин


Вје­ко­слав Ву­ка­дин ро­ђен је 1952. го­ди­не у Сје­тли­ни, код Са­ра­је­ва. За­вр­шио је сту­ди­је срп­ско­хр­ват­ског је­зи­ка и ју­го­сло­вен­ске књи­жев­но­сти. Нај­ве­ћи дио жи­во­та и рад­ног ви­је­ка про­вео је у Са­ра­је­ву.  Тре­нут­но жи­ви у Хо­лан­ди­ји.

 

Пје­сме, лир­ске за­пи­се, есе­је и књи­жев­не кри­ти­ке об­ја­вљи­вао је у сарајевским књи­жев­ним ча­со­пи­си­ма и ли­сто­ви­ма: „Од­јек“, „Ли­ца“, „Жи­вот“, „Осло­бо­ђе­ње“, „На­ши да­ни“, „Про­свјет­ни лист“, „Ве­се­ла све­ска“, „Ка­лен­дару Про­свје­та“; затим у пљеваљским „Мо­сто­вима“, подгоричком „Ства­ра­њу“, београдским „Књи­жев­ним но­ви­нама“, „Књи­жев­ној речи“, „Ска­дар­ли­ји“; „Де­чи­јим но­ви­нама“ из Гор­њег Ми­ла­но­вца и др. За­сту­пљен је у број­ним збор­ни­ци­ма и ан­то­ло­ги­ја­ма са­вре­ме­не по­е­зи­је.

 

Об­ја­вио књиге пје­са­ма:

На­сло­ње­ни на не­бо (Са­ра­је­во, 1978);

Пје­шча­на ли­ра (Са­ра­је­во 1980);

Пче­ла на ра­ни (Са­ра­је­во 1983);

Дје­вој­чи­це и дје­ча­ци (игро­каз, два из­да­ња, 1984. и 1989);

Ве­се­ли бус (игро­каз, 1987, два из­да­ња);

Ту­мач тре­нут­ка („Мла­дост“ Бе­о­град и „Уни­рекс“ Ник­шић, 1994);

Ме­да­љо­ни са Сје­вер­ног мо­ра (Срп­ска књи­га, Ру­ма 2001);

Ку­ћа пу­на сли­ка (Срп­ска књи­жев­на за­дру­га, Бе­о­град 2009);

Поглед из оштрог угла (Свет књиге, Београд 2016).

 

Књи­га пје­са­ма и лир­ских за­пи­са „Ту­мач тре­нут­ка“ пре­ве­де­на је на хо­ланд­ски је­зик и штам­па­на 1999. го­ди­не у Хо­лан­ди­ји под насловом  „Tolk van het mo­ment“, пре­во­ди­лац: проф. Roel Scha­ut.

 

Об­ја­вио је књи­гу За­ви­чај, у да­љи­ни (из­бор из по­е­зи­је срп­ских пи­са­ца у за­пад­но­е­вроп­ском ра­се­ја­њу), Бе­о­гра­д 2002.

По­е­зи­ја Вје­ко­сла­ва Ву­ка­ди­на за­сту­пље­на је у књи­жев­ној сту­ди­ји др Слободана Вуксановића Пре­ћу­та­на књи­жев­ност која је посвећена поезији срп­ских пје­сни­ка у ди­ја­спо­ри (Удру­же­ње књи­жев­ни­ка Ср­би­је, Бе­о­град 2002).

 

Пје­сме Вје­ко­сла­ва Ву­ка­ди­на увр­ште­не су и у ан­то­ло­ги­ју срп­ске по­е­зи­је на ру­ском је­зи­ку, под на­сло­вом: Из ве­ка у век – (Сла­вен­ска по­е­зи­ја XX–XXI ве­ка, из­да­вач: „Пра­нат“, Мо­сква, 2003. Из­бор и пре­вод – Сер­геј Н. Гла­вјук и И. М. Зи­слов).

 

Вје­ко­слав Ву­ка­дин је до­бит­ник књи­жев­не на­гра­де „Ар­се­ни­је Чар­но­је­вић”, за 2005. го­ди­ну, (за сво­је цје­ло­куп­но књи­жев­но оства­ре­ње), ко­је се по дру­ги пут до­дје­љу­је пи­сци­ма ко­ји на срп­ском је­зи­ку ства­ра­ју у ино­стран­ству.  За­сту­пљен је и у Анто­ло­ги­ји срп­ске из­б­је­глич­ке по­е­зи­је „Прог­на­ни Ор­феј”, (Бран­ко­во ко­ло, Срем­ски Кар­лов­ци, 2015).


Књиге: