Станиша Тутњевић


Ста­ни­ша Тут­ње­вић ро­ђен је 1942. го­ди­не у До­њем Де­тла­ку код Дер­вен­те. Основ­ну шко­лу (1951–1955) за­вр­шио је у род­ном се­лу, осмо­го­ди­шњу (1955–1958) у Дер­вен­ти, сред­њу еко­ном­ску (1958–1962) у Бо­сан­ском Бро­ду, Фи­ло­зоф­ски фа­кул­тет – гру­па Исто­ри­ја ју­го­сло­вен­ских књи­жев­но­сти и срп­ско­хр­ват­ски је­зик (1962–1966) у Са­ра­је­ву. По од­слу­же­њу вој­ног ро­ка (1966–1967) ра­дио је као струч­ни са­рад­ник у Ре­пу­блич­ком се­кре­та­ри­ја­ту за обра­зо­ва­ње, на­у­ку, кул­ту­ру и фи­зич­ку кул­ту­ру (1967–1973) и Ре­пу­блич­кој за­јед­ни­ци кул­ту­ре БиХ (1973–1975), а по­том у Ин­сти­ту­ту за је­зик и књи­жев­ност у Са­ра­је­ву. На­кон ре­ор­га­ни­за­ци­је ове уста­но­ве у два ман­да­та био je ди­рек­тор Ин­сти­ту­та за књи­жев­ност. Док­то­ри­рао је 1980. го­ди­не, а у зва­ње на­уч­ног са­вет­ни­ка иза­бран 1989. го­ди­не. По из­би­ја­њу ра­та 1992. го­ди­не пре­шао је у Ин­сти­тут за књи­жев­ност и умет­ност у Бе­о­гра­ду, где је ра­дио до пен­зи­о­ни­са­ња 2009. го­ди­не. Као го­сту­ју­ћи про­фе­сор од 1995. до 2010. го­ди­не пре­да­вао је пред­мет Ком­па­ра­тив­но про­у­ча­ва­ње ју­жно­сло­вен­ских књи­жев­но­сти на Фи­ло­зоф­ском фа­кул­те­ту у Ба­њој Лу­ци. За до­пи­сног чла­на АНУРС иза­бран 2012, а за ре­дов­ног 2018. го­ди­не.

 

Из­ме­ђу оста­лог об­ја­вио сле­де­ће књи­ге: 

Ра­ди сво­га раз­го­во­ра. Огле­ди о при­по­вје­да­чи­ма Бо­сне, Са­ра­је­во, 1972, стр. 282;

Отво­ре­не гра­ни­це, Са­ра­је­во, 1977, стр. 347;

Со­ци­јал­на про­за у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни из­ме­ђу два ра­та, Са­ра­је­во, 1982, стр. 473;

Под истим углом. Сту­ди­је о бо­сан­ско­хер­це­го­вач­кој књи­жев­ној про­шло­сти, Са­ра­је­во, 1984, стр. 254;

Књи­жев­не кри­ви­це и осве­те. Осврт на књи­гу Књи­жев­ни жи­вот Бо­сне и Хер­це­го­ви­не из­ме­ђу два ра­та М. Ри­зви­ћа, Са­ра­је­во, 1989, стр. 570;

По­е­зи­ја из­ме­ђу два ра­та. При­ло­зи за исто­ри­ју књи­жев­но­сти Бо­сне и Хер­це­го­ви­не, Са­ра­је­во, 1991–1992, стр. 332;

Ча­со­пис као књи­жев­ни об­лик, Бе­о­град, 1997, стр. 210;

 Ди­на­ми­ка срп­ског књи­жев­ног про­сто­ра, Ба­ња Лу­ка, 2000, стр. 333;

Мо­стар­ски књи­жев­ни круг, Бе­о­град, 2001, стр. 444;

Тач­ка ослон­ца, Срп­ско Са­ра­је­во, 2004, стр. 269;

На­то на Ава­ли, Ба­ња Лу­ка – Бе­о­град, 2001, стр. 142;

На­ци­о­нал­на сви­јест и књи­жев­ност Му­сли­ма­на, Бе­о­град, 2004, стр. 172; 

По­е­тич­ка и по­е­то­ло­шка ис­тра­жи­ва­ња, Бе­о­град, 2007, стр. 366; 

Пр­ви срп­ски ал­тер­на­тив­ни ча­со­пис. Мо­стар­ска „Ма­ла Би­блиoте­ка“ и При­је­глед „Ма­ле Би­бли­о­те­ке“, Бе­о­град 2008, стр. 126;  

Раз­ме­ђа књи­жев­них то­ко­ва на Сло­вен­ском ју­гу, Бе­о­град 2011, стр. 630.

Бо­сан­ски књи­жев­ни ло­нац. Раз­вој и кон­ти­ну­и­тет књи­жев­но­сти Бо­сне и Хер­це­го­ви­не, Ма­ти­ца срп­ска – Дру­штво чла­но­ва Ма­ти­це срп­ске у Ре­пу­бли­ци Срп­ској, Ба­ња Лу­ка, 2013, стр. 209;

Срп­ски кул­тур­ни на­ра­тив. На­црт за са­др­жај срп­ског кул­тур­ног обра­сца у свје­тлу ко­сов­ског на­сље­ђа, Свет књи­ге, Бе­о­град 2016, стр. 159;

Пре­тва­ра­ње Пе­тра Ко­чи­ћа, ЈП „За­вод за уџ­бе­ни­ке и на­став­на сред­ства“, а.д., Ис­точ­но Са­ра­је­во 2017, стр. 267.

Ан­дри­ће­ва сли­ка Бо­сне на раз­ме­ђу по­е­ти­ке и иде­о­ло­ги­је, ЈП „За­вод за уџ­бе­ни­ке и на­став­на сред­ства“, а.д., Ис­точ­но Срп­ско Са­ра­је­во 2019, стр. 533;

Лирска мисаоност Десанке Максимовић, Свет књиге, Београд, 2020, стр. 234.


Књиге: