Станиша Тутњевић
Станиша Тутњевић рођен је 1942. године у Доњем Детлаку код Дервенте. Основну школу (1951–1955) завршио је у родном селу, осмогодишњу (1955–1958) у Дервенти, средњу економску (1958–1962) у Босанском Броду, Филозофски факултет – група Историја југословенских књижевности и српскохрватски језик (1962–1966) у Сарајеву. По одслужењу војног рока (1966–1967) радио је као стручни сарадник у Републичком секретаријату за образовање, науку, културу и физичку културу (1967–1973) и Републичкој заједници културе БиХ (1973–1975), а потом у Институту за језик и књижевност у Сарајеву. Након реорганизације ове установе у два мандата био je директор Института за књижевност. Докторирао је 1980. године, а у звање научног саветника изабран 1989. године. По избијању рата 1992. године прешао је у Институт за књижевност и уметност у Београду, где је радио до пензионисања 2009. године. Као гостујући професор од 1995. до 2010. године предавао је предмет Компаративно проучавање јужнословенских књижевности на Филозофском факултету у Бањој Луци. За дописног члана АНУРС изабран 2012, а за редовног 2018. године.
Између осталог објавио следеће књиге:
Ради свога разговора. Огледи о приповједачима Босне, Сарајево, 1972, стр. 282;
Отворене границе, Сарајево, 1977, стр. 347;
Социјална проза у Босни и Херцеговини између два рата, Сарајево, 1982, стр. 473;
Под истим углом. Студије о босанскохерцеговачкој књижевној прошлости, Сарајево, 1984, стр. 254;
Књижевне кривице и освете. Осврт на књигу Књижевни живот Босне и Херцеговине између два рата М. Ризвића, Сарајево, 1989, стр. 570;
Поезија између два рата. Прилози за историју књижевности Босне и Херцеговине, Сарајево, 1991–1992, стр. 332;
Часопис као књижевни облик, Београд, 1997, стр. 210;
Динамика српског књижевног простора, Бања Лука, 2000, стр. 333;
Мостарски књижевни круг, Београд, 2001, стр. 444;
Тачка ослонца, Српско Сарајево, 2004, стр. 269;
Нато на Авали, Бања Лука – Београд, 2001, стр. 142;
Национална свијест и књижевност Муслимана, Београд, 2004, стр. 172;
Поетичка и поетолошка истраживања, Београд, 2007, стр. 366;
Први српски алтернативни часопис. Мостарска „Мала Библиoтека“ и Пријеглед „Мале Библиотеке“, Београд 2008, стр. 126;
Размеђа књижевних токова на Словенском југу, Београд 2011, стр. 630.
Босански књижевни лонац. Развој и континуитет књижевности Босне и Херцеговине, Матица српска – Друштво чланова Матице српске у Републици Српској, Бања Лука, 2013, стр. 209;
Српски културни наратив. Нацрт за садржај српског културног обрасца у свјетлу косовског насљеђа, Свет књиге, Београд 2016, стр. 159;
Претварање Петра Кочића, ЈП „Завод за уџбенике и наставна средства“, а.д., Источно Сарајево 2017, стр. 267.
Андрићева слика Босне на размеђу поетике и идеологије, ЈП „Завод за уџбенике и наставна средства“, а.д., Источно Српско Сарајево 2019, стр. 533;
Лирска мисаоност Десанке Максимовић, Свет књиге, Београд, 2020, стр. 234.
Књиге: