Љубо Церовина


Љу­бо Це­ро­ви­на ро­ђен је 1925. го­ди­не у Вла­хо­ви­ћи­ма, срез Љу­би­ње, Хер­це­го­ви­на. Офи­цир је Ју­го­сло­вен­ске на­род­не ар­ми­је у пен­зи­ји. Уче­сник На­род­но­о­сло­бо­ди­лач­ког ра­та од 1941. го­ди­не, а у Ју­го­сло­вен­ској на­род­ној ар­ми­ји од 1943. го­ди­не. У ра­ту био у бри­га­да­ма Два­де­сет­де­ве­те хер­це­го­вач­ке ди­ви­зи­је, пре­шав­ши њи­хов рат­ни пут од Цр­не Го­ре, пре­ко Хер­це­го­ви­не, Бо­сне, Хр­ват­ске, Сло­ве­ни­је до Ка­ра­ван­ки (гра­ни­ца Сло­ве­ни­је и Аустри­је).

 

За­вр­шио Вој­ну ака­де­ми­ју, род ар­ти­ље­ри­ја, у Со­вјет­ском Са­ве­зу и Ви­шу апли­ка­ци­о­ну шко­лу у зе­мљи. Као офи­цир по­сле ра­та слу­жбо­вао на Ши­ро­ком Бри­је­гу, у Ча­пљи­ни, Ду­бров­ни­ку, Тре­би­њу, Да­ни­лов­гра­ду, Бе­о­гра­ду.

 

Са­ра­ђи­вао у вој­но­струч­ном ча­со­пи­су „Вој­ни гла­сник”, об­ра­дом струч­не те­ма­ти­ке ро­да ар­ти­ље­ри­је.

 

Објавио књи­гу о брат­ству Це­ро­ви­на, под на­сло­вом Це­ро­ви­не из Вла­хо­ви­ћа код Љу­би­ња (2006), са же­љом да се са­зна­ња о пре­ци­ма оста­ве по­том­ству. Објавио, такође, и књигу Стра­да­ње и хе­рој­ство срп­ског на­ро­да кроз ви­је­ко­ве (Београд 2013) са иде­јом да се та стра­да­ња исти­ни­то пре­зен­ту­ју.


Књиге: