Љиљана Лукић
Љиљана (Ристе) Лукић завршила је основно и средњошколско школовање у Бијељини, а Филолошки факултет, на коме је и магистрирала, у Београду. Радила је као професор у Гимназији и као руководилац у Народној библиотеци „Филип Вишњић“ у Бијељини. Сарађује у великом броју часописа и листова (преко три стотине и педесет библиографских јединица).
Као књижевник и књижевни критичар објавила је следећа дела: Магнолија на длану – збирка прича (1997); Из књижевног сазвежђа – есеји и критике (1998); Плаво је боја неба – песме (1999); Једнога дана пре седам дана – приче за децу (2000); Балкон за маштање – приче и приповетке (2002); Трагање за смислом – књижевне критике (2004); Кључар чудне љепоте – Јован Дучић – књижевноисторијска студија (2008); Приче о медведићима – приче за децу (2009); Јован Дучић – Рани радови I (1886–1896) – приређивач Љиљана Лукић (2010).
Објавила романе: Јелена Златоносовић (2011; друго издање 2013); Доктор Николо (2015); Звијезда падалица (2015); У трагању за оцем (2016); У небо загледан (2017); Пут у недоглед (2018); и Бисер на дну мора (2019). Сви романи представљају делове целине у којој доминира сага о господи Златоносовићима и медикусу Николу, али се могу читати и као засебне књиге.
Љиљана Лукић заступљена је као аутор у зборницима: Хорхе Луис Борхес – радови са међународног књижевно-научног скупа у Београду, 1996. године, као и више монографија са просветном и културном тематиком (две монографије Гимназије „Филип Вишњић“). Посебно се ангажовала а била је и уредник монографије Народна библиотека „Филип Вишњић“ у Бијељини (1932–1985), објављене 1987. године.
Сарађивала је у локалном листу за књижевност и културу Бразде, и једно време уређивала тај лист; била је сарадник часописа Провинција Међурепубличке заједнице културе „Сава“. У Семберским новинама, листу грађана Бијељине, објавила је 50 колумни књижевне критике као и низ чланака са подручја просвете и културе. Активни је члан Градског одбора СПКД „Просвјета“ у Бијељини и члан Редакције (једно време и председник Савета) часописа за књижевност и културу Српска вила.
У години 2015. проглашена је за једну од три Заслужне жене града Бијељине. Члан је локалне Редакције Енциклопедије Републике Српске. Учествује у жирију за доделу Награде Меша Селимовић. Члан је Удружења књижевника Републике Српске и Удружења књижевника Србије. Добитник је низа награда и признања. Живи у Бијељини.
Књиге: