Ружица Комар


Ружица Комар рођена je 1944. године у селу Баљци код Билеће. Након прва два разреда основне школе у Баљцима основношколско и гиманзијско образовање завршава у Билећи. Студије историје југословенских књижевности и српскохрватског језика завршила је на Филозофском факултету у Сарајеву. У Сарајеву је живела и радила до априла 1992. године када је након избијања ратних сукоба избегла у Херцеговину, у Билећу. Поезију пише од гиманзијских дана. Прве песме објавила je у Сарајеву 1966. у студентском листу „Наши дани“, те у часописима „Лица“, „Живот“. У сарајевској „Свјетлости“ је 1972. године објавила прву књигу.

 

Књиге поезије:

Из пепела и снијега (1972),

Путник за Хераклеју (1976),

Свјетионик (1982),

Прољетна соба (1987),

Сунчана страна (1990),

Камено гнијездо (1996),

Матурски плес (1996),

Сунчев излазак (1997),

Изабране пјесме (1998),

Очи моје мајке (2000),

Мирис улице (2001),

Бајка о једном дану (2002),

Обраћање пјесникињи (2002),

Тајна врата (2003),

Слово камена (2004),

Невидљиви дворац (2006),

Свјетлосно писмо (2008),

Игра океанског пијеска (2009),

Глас камена (2009),

Слова зборе (2011),

Мозаик писма (2011),

Јутро на камену (2013),

Вајар свјетлости (2015),

књига есејистичких и књижевно-критичких текстова Одговорност ријечи (2015).

 

Поезија Ружице Комар је превођена и заступљена у антологијским изборима. Ружица Комар је добитник награде прератног Удружења књижевника БиХ за књигу Сунчана страна, Веселин Маслеша, Сарајево 1990. године. Делом Невидљиви дворац, Свет књиге, Београд, 2006. године, добила је прву награду на конкурсу „Исаије Митровић“ за најбољу књигу просветних радника. „Кочићевим пером“ награђена је Игра океанског пијеска, Задужбина Петар Кочић, Бања Лука – Београд, 2009. Награду „Хаџи Драган“, Свитак, Пожега, добила је за књигу Јутро на камену, Кућа поезије, Бања Лука, 2013, те за стваралаштво „Слово Подгрмеча“ 2015.


Књиге: